РУКОПИС ИЗ БОЖЈЕГ ПЕРА

Васцели мој живот није ништа друго

До једна уморна непроспавана ноћ

Кад зора помоли лице немогу лако рећи

Било је ружних снова... Лаку ноћ туго

Опет започне дан бола... У кораку је немоћ

За моје слабашне наде... Хоће ли праг прећи

Још није време за пут смрти куда сви иду

Ви ћете даље путовати кроз живот и маште

Ко од нас иде бољем... Време ће казати своје 

Сократова одбрана по Платону у мом бриду

Жуља мој ум о смислу смрти и живота и речи таште

Што их збирах у мудрости за рајске перивоје

А где је рај... Све горче питају моје потамнеле очи

Кад хоризонт живота губи обрисе у даљини

И удвајају се сени магловите између јуче и сутра

На решету година откуда штурост данас... Шта сведочи

Зелена светлост умрљана... Јели све у патини

Што покрива... Хоће ли успомене живе дочекати јутра

Васцели мој живот није ништа друго

До једна уморна непроспавана ноћ

Кад зора помоли лице немогу лако рећи

Било је ружних снова... Лаку ноћ туго

Опет започне дан бола... У кораку је немоћ

За моје слабашне наде... Хоће ли праг прећи

Они трагачи и извиднице пре лукавог ухођења

Да људском збору јаве шта Ханан тајновити има

Живот свакако није мед и млеко... Смрт је пустиња

Песма је само шарени лептир ил олтар заточења

Жртва песника за помирење... Сакупљен гној у набојима

Изгорела купина са Синаја... И магла што прамиња

Кланцима живота за утају планинских висова

У тражењу сунца изнад облака тмастих бремених брига

Навреле сузе су прокапале... Добро јутро туго

Недам потопу силу да ме сруши бујицом оловних слова

Небо није библиотека јада ни ризница земаљских књига

Други је рукопис из Божјег пера... Збогом Мисирска каљуго...

© 08.11.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com

МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ УФАРСИН*
МЕНЕ* БРОЈАО ЈЕ БОГ ТВОЈЕ ЦАРСТВО И ДО КРАЈА ИЗБРОЈАО
ТЕКЕЛ* ИЗМЕРЕН СИ НА МЕРИЛА, И НАШАО СИ СЕ ЛАК
ФЕРЕС* РАЗДЕЉЕНО ЈЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ И ДАНО МИДИЈАНИМА И ПЕРСИЈАНИМА
Књига пророка Данила 5,24-28.