БЕЛА МИСАО

Вољеној, с љубављу

Под копитом истине неће изнићи злурада трава
Усек лажи донеће само корен отровног кукурека
Овде детиње невино срце још жуљевито спава
Док пролази пољем младунца изјаловљена блека

Узуни твоји трају јоште да би трајали после рока
Нису дошли Мила породом да обрадују главу седу
Горе на тамном небу ноћи ове плаче звезда висока
Нико не прича древне приче што следе по распореду

Расути снови падају крај тврдог узглавља у оквире суда
Разбрајалице се ћутњи дале... По заветрини лутајућег друма
Време тромо измиче док узурпатори не дођу одонуда
Смањује се капитал шетње... Испод црте пропалог заума

Радости нема у подарју ноћи глуве изван пуког трагања
Репатице се у запете скриле од уснулог гласа моје Ленке
Васкрсла закаснела бела мисао неће издржати брања
Немили иду потајно уз обалу пратећи пратиље сенке

Детиње невино срце Мила немој питати... Жудња долази
Древне се приче смотале у тубу да језу дангубе још точе
Заокрет не слути да се отровни кукурек шепури на стази
Узгредне лажи бујају и истином не могу да се прескоче

Надам се бар наставку лозе... Цвета новим ладолеж на застору
У ноћи глувој на ум долазе жудње да угрију посустале кости
Кожа је танка и бледа па се вилица кошчата предала умору
Два живота се свела у један мучан са молбом да Бог опрости

Репатица звезда последњи метеор гасне на мрачном хоризонту
Њена смрт мину условним трагом у нужном оскудном паду
Запажања су валидна да су се збиле мене на истанчаном конту
Јуришници по тами мрака кренули су дрскије у задњу опсаду

Црна смени белу мисао да се коначно заокружи мука самоће
Разбрајалице година не говоре мртве усне да пређу границу гроба
Знај умна душо Мила лaне ће се звати у свери ужаса и злоће
Закључан бол ће престати урушењем растанка и наших тескоба

© 14.07.2021. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПОДАРЈА ЗАУМА zelenakap.blogspot.com