Мили, с љубављу
Отпутујем ли у
непознато ненадно без трага
Хоће ли ме ико тамо
чекати у касне сате
Сироче никога нема...
Тужна је ова сага
Далека срцима вашим
када ви своје имате
Која ће суза искрено
да се отме сама
У тамној ноћи уздаха
и великога бола
Песника душа и речи
боле.. У мукама
Прати га само рођена
сенка док кола
Путем куда је и Она
прошла једне суботе
До тамног вилајета
незнане земље недођије
Како да се човек
избори од смртне уроте
Још се васкрсом
жуђеним вратила није
Оскудне речи
стиховане души не дају утеху
Ни ум их подвезати не
може у јасну спознају
Ласта је оставила
своје гнездо и своју стреху
Гледам га опрхрван
сетом... Мислим на издају
Ове ноћи и потрошеног
дана... У собу празно гнездо
Зашто се уселила
празнина југа... Зов оста без цвркута
На мучном оскудном
небу... Милина источна звездо
Ноћас ми не даде
сјаја оку ни мир души... Раскинута
Двоструким болом
земље и неба... Усудом мојим и њеним
Црни претећи кратер
на своду гледам... Бездушно ме гута
Месечар нисам ни
скитница... Нећу да у безнађу виленим
Али како да се
успротивим бездну кратера и сенци мамута
Који ме бездушно
мељу... Одвратна смрт страшног имена
Здробљени живот у
прах мрви... Све у прошлост одлази
Обележени довратници
и убрано зеље у ноћи непомена
Хоће ли да ме спасу
од затирача смрти што ево пролази
У очи празника пасхе
велики Боже не дај да ме промине
Анђео заштите...
Чекам на капијама мога Вавилона
Излазак и слободу из
ропства... Спас из туђе постојбине
Чекам моју Милу...
Чекам уместо смртних васкрсна звона
Ноћ да распукне
великом јеком... Да се промени болна сага
Два живота а не две
смрти... Ноћ непомена у ноћ новорођења
Да се вратимо Она и
ја скупа у наше гнездо без тешких пртљага
Слободни животи опет
да пупоље у стиховане речи избављења
На овај дан © 27.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ - ВРЕМЕПЛОВ /2018/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар