Изломило се треском повијуше Богољубље
Коритом бледила зауставља се усекли слив
Благоутробије нарасло зашло у наслеђе дубље
Грчи се миротворно умље у намет раздражљив
Попрсје велечасно у дугој зони угриз љути
Продоре вишње превратнички дослух трује
На ледини мириси покајања не тугују расути
Обзорје размиче сугребе туђе да пропутује
Микроними пожуде кружно наслеђе голицају
Времешне играрије у неслободи ћуте муком
Од данас уводничари о књизи живота тек знају
Помањкањем искуства да зборе и одвратном буком
Асталске таксе наива плаћа по законима нужде
Из страног речника шикне страствена глорија
У предсобљима ума кликтај брбљиве алаужде
У процеп повечерја тескобом мину историја
Глас ништавила по свеводници уземљења клизи
Вечног монолита одавно нема на кључној узданици
Језик истине утопио се немом омамом у парализи
Грешно се зазорило али се родити неће на слици
Спрема се време да нас окруни ко негда кукурузе
Пупчане вреже замршене баксузне уступке гуде
Глистајиво ужегнуће уз гребен надгорњава сузе
Бум збуни грабуљање изводом из круте просуде
Свод колоуста узели су „миловуци“ нико ил ништа
Измакао је циљ последње наде... По петоуглу дубља
Траговима сивим варнице згасле сипа у пепелишта
Копрену мира искре уступају за моја Богољубља
Да усуде премостим намичем жеље и ширим простор нови
Богољубља су света изниклица горобиља и чисти мелеми
Све моје ране у Христовим ранама... Да Он ме сином ослови
Последњи стих заветне песме вером поново Неумрлој стреми
На данашњи дан © 16.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар