ИСКОБЉЕНИ ПЕСНИК

Овде се умље тупо не делимо у пепелишта

Ко сиви снови разлучени... Набоји протерани

Украли су нам победе... Још сневамо попришта

Невреме усколебано ко зна шта ноћас кани

На сузној омчи жари искра у току разлога муке

Трећом се зором распуђења рачва призив бола

Скривени застор предсобља бежи из круга бруке

Не седај издајо за моју софру... Изађи из глагола

На трећем небу противно тежи упала мозга тиња

Вешто оступа измаглицом праштање колевком слуха

До јуче света песма путем лута у опанцима главиња

Разголићена душа јеца тражи свој круг искреног духа

Боса увала крај појила трује језу нараслих зова

Право је разума у зрну да не сагори за туђе време

На огрлици речи апостол мира загубио је слова

На листи наде чами име... У прозивци прескоче ме

Прикован наклон коначишта бруји подвалом

Блека уздарја корача посебице иза стуба срама

Месе ме туђе руке ко глину на точку упрљаном калом

Велможе деле с кобрама царство под заставама

Прозивка друге свере тишином коначи у потиљку

Нико не прима на зајечишту сувоту пропалог гласа

Нећу кропљење... Мирисом опијен стручком у босиљку

У руљи под крстом жагор зајапурена бестидно таласа

Бежим из кола игре речи... Ко копишти неслободе праска

Одбол свих рана и заточења... У скорој потонулој мемли

Последњи корак духа кад позелени у забит мог одласка

Наде у јарку гину... На капијама гробља призв смем ли

Да изустим из грла јауком... На трубном знаку обзнане

Мисао преваре се разрогачи... У глибу троска трске

До повечерја дави. Најежило се небо само што не кане

Преливе снова не памти песма... Разгони кобце мрске

Мој дуг слободе... Превара на превару право тражи

Окрутно да оптужи и пресуди невином уздарју

У кошарама на сепетима препуно путује подлих лажи

Искобљени песник истрајава усамљен у Божјем благодарју

На овај дан © 15.03.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com