НЕВЕРНИ ЛАЗАРИ

Вољеној Мили, у спомен

Одродило се шуљаво неродно жито

Опет су пуна туге нова јутра кисла

Прекратих истодобно и оно различито

У сверној тачци без зареза и смисла

Сад цедим мисли кап по кап уместо млаза

Грешно је хтење одбегло трнцима некуда

Стигле су незване раскрснице без путоказа

Пре сванућа на окапници ко омама сулуда

Естетика се у палом трагу свисло скрива

По трусном уму разлучују се амплитуде

Уз трошни зид старе куће чучи коприва

Љута на сенку заборава и старе заблуде

Разуверавају се прапорци иза туђих одјека

Празна звека не носи никоме срећу но јад

Ако у нама тражите грешно из прошлог века

Наслеђе није украло гене… Срушило се у пад

Све оно свето са аурама изнад олтара клетве

Пагански обред зацарен традицијом гњили

У страшној суши изостају очекиване жетве

Данас смо много даљи него где јуче смо били

Подневни дан тмурни обљубу тужну скрива

Исцветали бехар сипи белине ко споменари

Наше успомене пре гроба развођем детектива

Истргнуту песму куме дозиви ко неверни лазари

Сведени луком престоног моста преко понора

Апсолут с апострофом глуваре наше маргине

Мила је драж истине у увалама нараслог чвора

Нећемо туђе стопе на плитком газу без дубине

Ни заклон офуцаног шешира за саме маните главе

Атомске беле пене што виртуелно кругове шире

Хоће ли зглавке помешан плес и туга да раставе

Фела скитача заносом магновења не дражи даире

Бескичмењака тоталних поља ојужених драчом

Занесењаци немојте стати у пола сна позвани

Тешим вас поемом спознаје у духу надом јачом

Принети нећу кад димни жељом да дан се откани

За вашу кишу лажи ширим песме слободе ко амреле

Митинг се таласима љуља у завет сточених љубомора

Ноћне су стеге узалуд оковале срце и глежњеве беле

Двоструко стреме у даљ хоризонту небеских коридора

Трукујем псалме евађелистара за нови век познања

Печатни восак одвећ врели нек чува повеље и свитке

Пучина што утопи на врху новог таласа ево израња

Доследна борба ако крунише победу и моје битке

Не носи ловор но ожиљке по следу свагдашње приче

Штитоноша вида ране осамом истог гласа заручника

Данас кад моје очи њеним смртним очима се диче

Пустите да ми живот мимоходи стопама вечних песника

На данашњи дан © 02.03.2014. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: МИЛОКАЗИ 

ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/ zelenakap.blogspot.com