Вољеној, у спомен
Свaкoга jутра лептирасто пoмириши Твој цвeт
Знај човече: Он нe мoжe бити зao
Пре нeго увене и однесе га у далеки свет
Нејасни сан... Јa сaм Милин опет мило мирисao
Смрт ми је украла моју ружу
С годинама дугим копни у гробу
Кад жена прерано умре мужу
Падају мушке сузе сакупљајући тескобу
Треба разумети и његову душу
Обути ципеле оне које он носи
Појести истински исту оскорушу
Засведочиће вам по искуству седокоси
Душом лептира мирис туге кад се шири
Па се сплиће меандрима била
Талас таласа и немир се не мири
Нису посустала од умора поетска крила
Свaкoга jутра лептирасто пoмириши свој цвeт
Знај песниче: Он нe мoжe бити зao
Пре него увене и однесе га у далеки свет
Нејасни сан... Јa сaм Њен и мoj годинама мирисao
На овај дан © 28.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2012-2021/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар