ВОДЕНИЦЕ ВРЕМЕНА

Мртве се спознаје не могу речју бранити

Прозрачну душу самовање горљиво растаче 

Чиме ћу милост опроста осим љубављу хранити

Пустите јесен у раскораке док небо нежно плаче

Мисаоно уклетство траје усеком нових бора 

Клизи по равни преводница стакласте прашине 

Стигле су јаве на извориште ума… Пре извора

За принос среће пожњевене су моје првине

Друга страна ветра никуда не стиже 

Узглавље жуља кратким бљеском 

Пламен се отео разгорели уз зид похлепа лиже 

Падају таванске греде у жариште треском 

И време се закотрљало у смеру истог пада 

Залуд су градили узоре на разбоју хтења 

Разљућење муње парају тмину изненада 

Наситили се комарци издаја и презрења 

Посејали смо однекуда сва хтења у поноре 

Кратко свитање најављује прозирни дан 

Не понављајте докони празне разговоре 

У касу перјаница још један кас пролете вран 

Око се скупило у жељу 

Мало по мало измиче сабориште кулиса

Разрушене воденице времена не мељу 

Давно смо већ стигли до задњег записа 

Не сећај се клизишта у уму

Прескок траје на завојима 

Маховина копите утрте следи на царском друму 

Загонетни обрт заспао у валовима дима 

Мирише нагон у потајама збиље 

Вешто се брани још један круг постојања 

Збуњене очи празнином мртвила пиље 

Да препознају лик цветни пре посртања 

Близу смо полупразне приче и јаве 

У филу лажи и истине 

Просјаци на углу разлучења цванцике даве 

Толико муља затонило је све наше дубине 

На данашњи дам © 12.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/

zelenakap.blogspot.com