НОКТУРНО

Ружноћа ноћних сати одузима дах вере меке

Није се дало дружење снова и јаве у збиљи

Еоне докучити то ум хоће напросто далеке

Носио се пртљаг што жуља... Стари зембиљи

Ликују над муком... Нови се обрт јамачно спрема 

Низ поље мрака у ноћ поодмаклу... Дочекати 

Јутро неће мољење... Потрошене су речи и тема 

Постављена на тумбе... Чудни су ови нејасни сати

Разлога нема и слабе наде... Извитоперило се све 

Подјармљен ум се неда... Можда је свладан сам 

Прошлих ноћи чини ми се да није било... Пре 

Су куцали дани на врата наде... Само се осипао кам 

И нестајао у праху изван свере... Повратка није било 

Плашљиви сати су зашли иза брда... Некуда су се дели 

Чини ми се ведар дан је брзо смењивао ноћно сивило 

Опет се таљигао живот по непознатом друму некако мило 

Ипак сећање вара... Тако брзо се ружноћа заборави 

Јутро неће мољење ни кукњаву на прошлу ноћ бурну

Привремено се одложи сан у јаву... У адакта се стави

Мука... И гура даље под жуљем зембиља у ноктурну

Изводе немој читати песниче... Они ће кварити слику

Не мора свака нота да буде црна... Ведрији тонови да буду

Чудиш се себи и срцу што трпи... Одај свом малом лику

Поштовање... Нико ти га дати неће на неправедном суду

Ружноћа траје па прође или се заборави... Сећање вара

Сан се претвори у јаву... Она је ратоборнија од ноћне море 

Занавек запамти... Држи се грста и твога поетског дара 

Године дођу тако... Није срамотно водити ноћне разговоре 

Сам са собом... Надође једном тема и неке оскудне речи 

Да се не заборави збиља... Одсвира се последњи круг 

Тако ти се чини... Прошлост није празна... Мора да јечи 

Песма ти је верна и ти си увек понизно њој верни друг 

© 11.09.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com