НАЈЕЗДА ШТАКОРА

Судња ноћи надалицо… Са ветром кроз гриву

У празнину тонеш… Веђе ти се још по мало беле 

Не жури да се разлијеш ко карлице у разливу
Пусти да пламен лелуја чежњом са пода капеле

Раздељује се заточени сужањ у паспаљ црвљиву
Ко му то ноћас лукаво са прага краде ципеле
Док доле прамиња магла низ дољу метељиву
Где да се утекне са одра... У које мртве разделе

Подметнули су му замку и отровали наиву
Јадник приучени поправљао је само амреле
Под нос му гурали прашњиву архиву

Док је ортак цигуљао жице и акорде свеле

Никако да зброји заувек разуђене у успомене

Сродничка колена и претке до Беле пчеле

Да врати покисле дане у тор онако преварене
И старе песме да допева без суза што уцвеле

Зна ли кад мука зађе иза леђа да не важе опомене 
Зашто шаптачи мрака иза завеса монологе зборе 
На лудо питање ко је основао харем ако нису жене

Толико прслука прска у мизерији од љубоморе 

Тама је пала на одар… Утуљена су светла сцене
Плазе оплази срама… Шарене очи мраче прозоре
Пауци мужјаци осионо истурају смртне антене

Ни једна плитка бразда бусике не може да заоре 

Од бола прскају поља у корову ниоткуда посејана
Замутили су у гноју изроди све окрвављене изворе
Провлачећи црне конце кроз туђе игле у по сана
Самоникле чичке начичкане и очи чкиљаве што ћоре

На путу у зениту жеља од смираја у разделе 

Узалуд сакупљаху с трулих пањева пуоре 

Уцвељене мараме лелеком се бране да не побеле
А маховина чува начичкане гроздове загоре

Валови усколебани буром опасно пене
Збуњени питају ко ли је родио све ове намћоре
Докле ће да векују кад их оклопи окамене

И бдију на мртвој стражи за лажне зоре

На истој међи у завади ината стоји туђа накана

И зебу зебње слутњом у муклом гласу кукавица 
Похлепни жуде преоравања… Времена излизана 
Страх је од гнојних мрља, црног зифта, крешталица 

Рођена мајка неће познати отуђену чергу скитница 

Мусаво повечерје не пуди згрануто јато врана
Сачувај од дима помрчалу душу и огарављена лица 
Пригрли дар ноћи старе дадиље… Биће тарапана

Разбежала се ситна пилеж песника смицалица 
У мучне збегове… Поплочане су улице пакла
У потаји лукавства… Јазбину таји многа лисица
У раселини… Моја суза није бездане размакла

Рошаве пеге… У тесту мрака кисне измаглица

Скриле се тајне по лазовима околних гора
Ту где су губари бацили преобуку а гусеница
Преостало слисти… Надире најезда штакора

Судња ноћи издајицо… Са ветром кроз гриву

У празнину зашла нетремице испод веђе беле 

Што пренагли са разливом... Свиснули смо у разливу
Мртве тмуше… Лојаница је изгорела на поду капеле

На данашњи дан © 18.09.2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига ”ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2013-2020/
zelenakap.blogspot.com