Вољеној, с љубављу
Давно сам ноћас зашао у касне сате
Са жељама да се ум не преда умору
Врзмају ми се нека прела у прелате
И бег у вери хоће ли затећи зору
Одговор тражим по тону прозукле дирке
Невидница слегла на уморне прсте
Преточих слепоћу њену у песму из збирке
И причуло ми се... Певају анђеоске врсте
Докле ће блештати екран осветом у мраку
И множити се слова у строфама живота
Сутра ће на новом гробљу копати раку
Умрлом песнику да још једном тугује Голгота
Прилегло небо ову муку салива у карлицу
Прва у потоњу риму загледана се не смеши
Испружен длан вере докле ће чекати птицу
Да љубав зобље пре него загонетку смрти реши
Ноћ се расцепила и море мрака... Лелуја паучина
Не тражите разлоге умовања у запису са маргина
Ноћних... Сводом је само налегла нејасна тишина
Велики Боже нећу се бојати правде и твог аршина
Дубоком тугом из дубина робе ме узглавља
Разара помисао да преврат јутро донети ти неће
Далеки зрикавац однекуда одјеком ми се јавља
И паук на екран пада да лови слова у име среће
Допусти Мила да прислоним уморну главу
Уз образ твога разума... Док зборим беседу
Разделницу на клацкалици умири за сан или јаву
Чекам да ме твоје руке у разбуђење изведу
Крај је у цепању беле искре... Забрекли атоми
Нечитана књига на столу с месечином се љуби
Вијуга нова иако мала у мом уму истине ломи
Саморечје распродаје мрвице... Ноћ се губи...
На овај дан © 17.09.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕДПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар