БАШТОВАН НЕБА

Мили, с љубављу

Распрсни уснули трен искону недозвани

У хиљаду вишњих трептаја по тихом зову

Жудња је у бокору зрела и зора са њом рани

Не узимај ми апостроф ни позлату слову

Ако си дозвана са рајских поља буди путоказ

Разбуди пролећа дах у новом цвету слободе

Смртне и тајне злости узалуд су копале јаз

Усрећи ми Мила вече... Мој драги препороде

Теши ме истином на раскршћима живота пролазним

Сведено постојање грленим пролазом оде у даљ

Укосо испод жита... Набоје душе у песми празним

Неке су оскочне даске узели колари и паспаљ

Воденичари стресли... Говорио бих ти сломљени цвете

Три свитка нису довољни за један згужвани утисак осаме

Не бој се кад сутрашњи дани данашњим осветом прете

Не кани намере свете док те запируше робе оклопом таме

Нека врдају усеци оплаза на светлој заравни дангубе

Пусти да те зачикава осмех испод подушја за нови дан

Три источника докле везују чворове бошчалука и порубе

Знај на ситима историје нећу да будем заувек просејан

Власторучно су ме опомињали неки туђи одметници

Но ја им нисам дужан исписа кружног за правду зере

На запетом луку јужном док светлуцају искре ко свици

Песник баштован неба Теби звездане ките ноћас бере

Бескрајне светове пребројавам у божјој башти

Биће их довољно за врли саборник прве милине

Твоју статуу месец не ваја ко моје мисли у машти

Тешко је бити и остати изгнаником из отаџбине

Прелет времена суревњиво се од зид тишине одбија

И клизи током по скали пролазних непостојања

У превртљивом свету убоги живот тек је лакрдија

Последњи откуцаји старог сата зашли у поноћ посртања

Када ме забораве људи јавом ми долећу небеске птице   

Кулучим костобољу у јару јесен за назеб престоног језика

Господари су чврсто везали оснутке у чвор оскудице

Беседио сам на твоме гробу сијасет умних хомилика

Не бих на изворишту смисла губио лаке мирисе света

Вољено и заборављено нису у истом сродству... Роде

Боли ме што умире збуњено у свом ходу наша планета

Ти ме бар разуми под крстом страдања док ме распећу воде

Кличем ти Мила... Прибран је у житницу последњи клас 

Не растављају ме измаглице сиве од јаве... Ни привиђења

Уз призив глуви несвикло мрење узалуд чека свој час

Моја вера расте док исписује се Божја објава посињења

Чежње истином да се сретну пре зоре на средокраћи

Покорно следим пут Голготе и двојбе нема око свете накане

Вазда сам био Твоја луча и стварна оса дозваној браћи

Даровао сам ти живот да песма посвете вечно остане

  

© 20.05.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

Књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме

zelenakap.blogspot.com