Преоравају коснуле свиле креатуром позног слова
На
тесном пољу разбојитих дугиних боја по сјају
Остатак
ништи још плесни кида са старих окова
Колоне
раздушених улицама живота тек корачају
Мливо
се стреса по јужном колориту изван ума
На
вечном постојању ужегли мирис покуду вари
Негде
испод жита тренућем ока све згрчи траума
Пре
урока запис ће јављати викачи и добошари
Кликом
су прозујале насладе туђих речи и пороте
Сад
наследници круне скућену муку по своме ћефу
Убога
земља неће издржати бесмисле што се коте
Терете
товарних мука он ће носити ко бриге у сефу
Нико
и ништа не може закључати у мук по горчини
Не
слободе се јаве дурно па испод жамора куте
Тражитеље
моли јасно не гребите по плиткој патини
Једно
је провиђење првине исцртало човекове путе
Калкулишу
ли узансе и преводнице изнад бездана сама
Кроз
иглене уши узгред се не провлачи конац разума
На
ивицу смо пристигли јуче а данас тегљачи блама
Браздају
пену реком живота зашлу у засенак млатишума
Не
одмерен у речи брбља за подсмех разне лудости
У
митску легенду епско се са народним преплиће
На
судилишту буљуком хрле радозналци и пук прости
Негрљено
још жуди и дан снева... И искру пригрлиће
Кроз
тмину да је пронесе малени невини свитац мира
Узбуну
не јављај пред совом испод оџака на стражи
Спрема
се узбудљива прича... С престола абдицира
Суверен
коме смо клицали до јуче... Тај слуга вражи
Оптужбе
свеколике бруке у зборник масних заблуда
Галопом
мржње без црвенила од стида у својој јогуни
Невинима
суд изриче изопштење... Прека пресуда
И
егзекуторка освета ужижу пламен правди и буни
Соколе
крила да лажи демонтира и у прах смрви
Песник
дисидент са гиљотине семе слободе сије
Несрећна
земљо изгнаник ти није последњи ни први
Векови
ће да памте отужну слику жртве и букагије
Којима
је сапет у мемли са надом на зрак слободе
Рехабилитација
кад тад ће да дође са истином
Месечари
у глуво доба језе свикли да коло воде
Неће
се наиграти ни част запојити отровним вином
790530
Књига:
ЛИРОХОДИ- ране песме /1979/
zelenakap.blog
spot.com
Нема коментара:
Постави коментар