СУЈЕТЕ поема

         
1.         БАЛЕГАРИ

Уморио сам се од њих и од њихове паламиде

Што корови моја житна поља

Просто ни овај дан се не заврши

Све јаче класају зависти бестиде

Кукољ и уродица на људској врши

Зашто је изостала на првом месту воља

Великог Ја сам у небеским одајама

Он нас чека да спасење слави са нама

Док по овој блатној земљи ми још вучемо

Своје кужне животе у таљигама

По неком тајном списку безредно умиремо

Балегаре је ласно препознати по балегама

2.         ПУТ БОЛА И МУКА

На окретници кола што живот меље

Одавно се уротило зло у стална бдења

О зар и поезија има своје бурдеље

Бруји ми по глави несагласје живота и света

Без вертикале и мере узнесења

Од памтивека траје нека нит уклета

Три корака одступам уназад збуњен ето

Да се покорим заповести уз признање греха

Ал разборито мним узашачће свето

У послатом писму остала је порука

Моја љубав није закаснела ни утеха

Славан је пут бола и пут мука

3.         КАМЕН СУЈЕТЕ

Мислило живи скучено у позној ноћи

Ослушкује неке тајанствене далеке гласе

Тешим се све пролази и ово ће проћи

Историја се низводно прелила

У беличасте пене загледана у плахе таласе

Мир ће се вратити иза лудила

Висости часна угибај свој престо висине

За дохват моје маленкости ситне

На дохват руке близу сам атару небеске домовине

Нећу се бојати зле руке мрзитеља мојих рима

Кад на ме камен сујете који од њих хитне

Не збори мудрост узалуд где има ватре има и дима

4.         ДАВЉЕНИК СЕ НЕ ПРЕДАЈЕ

Плужиле су мене недаће многе

Ожиљци небројани сведоци су уморне душе

Претурио сам преко главе бројне раздоре и неслоге

Што моји дани вере саграде тврђе бедема

То њихово злокобно намерење и ноћи сруше

И где ме нису сијали ницах и тамо где ме нема

Око зла двојбе неће бити увек се само од себе прокаже

Отворено уме да се јогуни

Ни деца више не верују у шарене лаже

Жрвањ смрти не престаје

Из дана у дан пабирке живота осветнички круни

И ако усплахирен дављеник се не предаје

5.         СЕМЕ СЛОБОДЕ

Јамачно све су маске напокон пале

У партији бездушне игре они држе погубну страну

Песник у мени једино брани идеале

Лукавство поентира

Нова црта се додаје големом збиру за ћуд опробану

Ни по коју цену не одричем се мојих псалтира

Знам да злу лека нема жреци су ујдурму призвали

Наивни још увек остају слепи

Упркос свему гранитни су ми идеали

Знаш ли мој животе незнани

Иза завесе кези ти се онај рогоња дугорепи

Семе слободе тек клија у рани

6.         ГУМНО ДАНГУБЕ

Пружам руку да разгрне засторе тмине

И ослободи речи да буном проговоре

Те људске мреже само су мреже паучине

Ни мрамори црни уврстани по војничком строју

С тугама непребола до грозоморе

Не могу да угасе жижак вере и наду моју

Хрву се са накнадним промислима

Хоће ли бити неке вајде ја се питам

Светлу слободу видим у Божјим очима

На гумну дангубе прегажен живот истрајава

Гњило је време мало успорило ритам

Осећам све је ближе и ближе Божја слава

7.         БЕЛА НЕВИНОСТ

Запажања су ми бистра и поуздана

Свуда уоколо по путевима лутају кокошари

Лужница моја лагано се крави... Та јужна страна

У белој невиности сирот ко безазлено дете

Нисам се ето надао подлој превари

Не зборим исте речи као они... У мени нема освете

Узалуд су пошкропили мој задњи летопис вере

Ужасне су ове расуте скореле мрље

Нико никада не покори песнике пролетере

Ништа на овом свету не може да покрије бруку

Напокон све им испадне офрље

Конац приче увек жуља оне што счињају муку

©  21.05.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме

zelenakap.blogspot.com