ЦРВЕНИ КОНЦИ ОД УРОКА

Изрони удвојено узнање из превратничке доље у зауме

На крутом оснутку повезнице преко трпељиве душе

Набори изроднице грешни крију опкладу у подруме

Незбрани колесари тврдокорних дана све наде руше

Магијска збиља ничим не опозвана шестари кужно

По трећем уздарју злобе ко свисли монитори нужде

Обрукали се кресници подвижнички... У штиву ружно

Попрсја осакаћених речи простаклук исти опет ружде

Магловито је време бануло и подколеница штреца болно

На тупом зброју ниских предаја чами глагољива прича

Уресом преплетена ни за обојак да послужи апостолно

Док тромеђом лажних запутница пљуште подвале гонича

Губери прости и изанђали бачени на росној трави због урока

Кушају зору ину по заблудама из синоћних снова кријмчара

Нови напад ненадани у препад јаве удара љуто с левог бока

Болно је наше сакато време кад су лажи истине а не превара

Гусиње врисно одредиште каменим мостом куда мили

На узглављу позорнице у шевар изниклице до стропа

Синџир су високо везали злобни па вера тек сама цвили

Гробару наших нада пожури с раком... Нека се журно копа

Дању и ноћу... Премного је невољника у сенци смрти

Гребени лесни узмакли су у сиву зону иза пустих видика

Брестови на складу иако суви још одолевају пркос задрти

Под сводом облака тмастих флор црни... Умрла поетика

Крупник се споро круни... Трају на јужном хоризонту од ока

Пуста сећања давна... Узорине су мртве орницама у дугу

Врашке се враџбе још виоре по трњаку... Црвени конци од урока

Однели су жутицу на крџави шипурак... Док детлић сриче тугу

Гробљем се шуња језа бројећи столетно храшће склоно паду

На грумен свести коловрат касни никако да се смерно обрне

Не чудите се свици простом пуку што се забавио о свом јаду

Просути векови и они што долазе ко зна докле ће да се зрне

У растур пустоши до бездана... Просјак време их спомињати неће

Календари су заблуде бројача дана... Нека мимоходи теку глуви

У невидљивом низу... Ни Бог их у свој запис не пише кад их смеће

С постамента у космичку прашину... Безумље људско ово утуви

Пролазност ти је једина мера... Зашто трагом пакленика

Хрлиш грозоморо нечовечна... За расток спремни су црви

Земни ће шар да се преда тами... Престаће џева смртника

У мртво доба хоће ли бити важно ко је последњи а ко први...

© 27.06.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА – рукопис /2015/

zelenakap.blogspot.com