ПОКОНДИРЕНО ЗБОРИШТЕ

Падалицо с достојне висине за обруг трајања

Не зови оснутке у прозеблу зору на уранке

Нису прошла суморна времена и прва кајања

Ми несрећници спознаје не читамо из читанке

Штиво збиље што нам умље бистрим током води

У обзорја бела... Не стичу се умља сетно завичајна

Покушаји се разишли кроз тмине... Препороди

Клецавих надања нестварни су без записа само тајна

Опоруке свите пре јастука на огреву чађавога жара

Ниско подворење превратничке зубље ускогрудо јави

Рука дрзника посеже љуто за мојим срцем из недара

Опет је усек заточења провалу скрио... Тек тврдоглави

Промашај циља без опомене склизне у бездно злобе

Ваљушка се у крви немира покондирено збориште

Куда ћемо давнашња урото на које путе и у сеобе

Разиграни коњи апокалипсе пенама небом вриште

Опскурно сласним путељком заобилазно у век мили

Плазе уште којекакве преко гробних равни... Без среће

За појасом старице кудеља... Мене мати чека и катили

Хоће ли јој младунац доћи да свуче тугу и прамалеће

Блатне су стопе скорелог трага први празвук успомена

Испосница у сироти обол кљује под истом кором грубом

Надланица се јежи с биљегом модрим и граном клена

Под стегном утаје ћуте и издаје увек блиским пољубом

Јуде у ланчаном низу поновљења што се и данас коте

Ко гамад испод стропа у нељуде са претњом грубом

Тесан је земље тор да у своје коначиште прими идиоте

Човечанство тоне у сврабу епидемије... Заразило се губом

Двогуба грба ружи хрбат и овог свислог дана на издисају

Крадом се под черге увлачи уљез неславна ноћ мрка

Пустиће причу гласинама народа... Док лажи около таласају

Опијена злобом и завишћу пре свитања све ће да побрка

Огрозди кисели за трн зуба на исушеној лози висе

Омамом за гладна уста с печалбом гнусном спрчени

Животе груби ко ти свакога дана подиже ове кулисе

Што мрзовољом залужују дух ума у распуклој стени

Премрежен паучином трне потамнели поглед до слабовида

Још дубљу увлачи језу да следи срж у костима... Од невоље

Зачарани је круг око нас камена ограда тору крута и бестида

Изопштеници би покору хтели и опрост на дверима богомоље

Гарави фитиљ у гасарчету догорева... Жижак се лелујав гаси 

Још трају сећања на дечије дане дароване сиротињом и бедом

Како дочекати испуњење и крај нити вере... Када ће да нас спаси

Вечни Бог... Докле градобитна смрт да коси немилице редом

 

©  13.06.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме

zelenakap.bglog spot.com