Милости нико да удели у судњем дану
Разбоји зависти ткају полу по полу
Сам си... Окренули су на другу страну
Назови ближњи... Нова прича о расколу
По свему се узрочно последично збива
Поља нам зарасла у купине и коприве
Грабљивице су позобале сејано са њива
Већ дуго дуго по телу гноје ране живе
Докле да те блате непоштедним речима
Они што из каљуге своје не знају да изађу
Колико паучине носе у празним бучуцима
Ни један запис не може рећи... Замећу свађу
И кад јој време није и кад је превише има
Ако се браниш или ћутиш нипошто не ваља
Знај страдлниче... Погана им је срж у костима
Црњи су од чађи са старог загорелог ватраља
Куда би се склонио роде да се спасиш од беде
Ум се наивом вара да ће имати једно зрно части
Узалуд мниш о самилости... Самозване веде
И ведете немају је ни зере... Зло их преласти
Као какву бену... Потом кључа док не искипи
И попљује вас жешће но летњи пљусак кад лине
Кога нису снашли не разуме... Зли људи полипи
Од претворне им речи и погани смрадне курвине
Отреси прах с ногу... Заповест света те поучава
Ал чиме остругати лепљиво ило без озледе
У земљи кадија и судија не тражи своја права
Безакоње ће само здробити себе и пашће веде
Трули су им корени саможиве власти... Знај
Срп Божји скоро ће жети кукољ и уродицу
На заталасаним пољима слободе ти класај
Стигао је дан мира да смени ноћ превратницу
790608
© Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИРОХОДИ – ране песме /1979/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар