ЈА САМ ТВОЈ И ТИ МОЈА

Мили, с љубављу

Изнурена душа у осами годинама ми пати и страда

За Милину љубав трајем и јоште безброј ројим нада   

Смрт је узе...  Ја стражим... Вера спомене красне чува

Да трају... Знам и мени смрт се прикрада ко протува

                                      

Једноличне дане смењују ноћне плетисанке

Радости су минуле... Са стрепњом чекам уранке

Пут живота ето стиже до погубнога стрмена

А ја још увек исту цедим љубав из сувога дрена

Тако познање притајене истине тек свањава позно

У годинама позним... Све ће минути... Што нисам позно

Тумарање траје између таме јаве и белих нада

У чежњи руковети жањем моје песме из рукосада

Посвете нижем ко ђердан латица да лик Милин носе

Са сузном росом лакосана сним зашла је у откосе

Са извора јутром воду носи мом жедном грлу

Да кликне јаче... Да пропева... На животном прлу

Каменитом уз присоје што дуго окајава у засенку

Несрећним песницима суђено је да оплакују Ленку

Ја моју величам смерно и тражим траг метеора

Хоћу ли је срести и јутрос у виору благог развигора

Опет ме заносе витице њене сплетене око чела

То моја младенка из раја у белини свадбеног вела

Дошла благословена Богом... Чека ново венчање

Не сним... Васкрс је јава... Мила ми жива у раздање

Чува љубав многоцену... И ти одајо дома чувај... Клети света

Ко врховно божанство... Споменак и незаборавак... Два цвета

Изникла на обалама немирне реке... Из вирова душа у нади

Повезано је снопље... Крстинам сада песме... Бог да награди

Чекања наша... У књигу жалости растанке смрт да не упише  

Моје и твоје срце Мила на желе туге и јесење суморне кише

Поново се заветујемо једно другом... Гори ореол дугиних боја

Изнад глава... Небо одјеком сведочи... Ја сам твој и Ти моја...

© 16.06.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме  zelenakap.blog spot.com