НЕ ТУПИ ЗБИЉУ НА ЗАСУНУ*

Ромиња киша васцелу ноћ у усек ума ко слом

До зоре да се разлучи у грчу несна и трауме

На измаку је пролазних ствари тај убоги дом

Ко ми то краде подвало изблиза саме науме

Биљурно око не дрема да случи нестварни сан

Меко се котрља некролог тамни по мрклини

Неке су узречице прострелиле дух и ритам вран

Зазорно усмерење сведено јуче у празној чини

Није се открило по јавном гласу ухлебљења лако

Молитвено се јутро спрема да зовом врати веру

Колико јуноша на вартикали живој не пита како

У тролисту упорних миља прокрчити зов перу

У вихорима јужним на средокраћи постојања

Мизерно и испод жита кријумчари сушту буну

Не љуби руку простаку... Он се себи диви и клања

У крчми живота без рачуна ко таласи кружни труну

Намаз шугавих неколорних боја новог графита

Црну мрљаву поруку за јавну сцену писану

Заобилазни пут спокоја уводи у траг непрочита

Толико неписмености на зиду ноћ мути узбуркану

Косином душе грабеж на свелом колиру предњачи

По дужној хоризонтали откуцају ретки у самилости

На танкој жици стремљења ко по тетиви окидачи

Пуцају иза поноћи у неповрату развлаче свеле кости

Стихире нико не чита... Узалуд му се чини писање

За фасцикле личне и замршене електронске мреже

Не замерите му... Како би песник прекратио дисање

Да ли  је рана слана или припека љута спржила вреже

Врти се рој мушица око светиљке да јој сјај замагли

Мртвило без дашка ветра облак не може да склони

Полутари на земном шару као да су се од стида сагли

Звоник разверен невером прелата ћути а бедни патрони

Јереси туђе навлаче до свог пиједестала грозоморе

Братству су посекли корене и избрисали сећања сама

Никако да се раздани истина... Подвале шире засторе

У опросту наум и љубави живе... Прошла је у таљигама

Издаја с конца прошлога века до ових језивих дана

На коверти без адресе примаоц не може да запише

Да су га убиле лудости и подвале из истог ружистана

Апатија је сав адут у времену док се масом манипулише

Опоруку вредну стиха на крај своди ова јава тмурна

Нема више древног грма ни пркоса за песничку буну

Зна све раја... И јесен је чека... Биће врућа... Јако бурна

Замандали резом врата.... Не тупи збиљу на засуну

* засун: мандал, летва, реза, завој, ригла, шибер...

© 21.06.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме

zelenakap.blogspot.com