ЧИТАЧИ ЗВЕЗДАРИ

Умор је поразио моје очне јабучице

И немо испразнио бездан дупље

Радост се у њима не гнезди ко птице

Све је глуво и чемерно за муку скупље

Од биографије ове шта ће остати на крају

Хоће ли ми бар име стајати у фусноти

Кад године са успоменама саме одлепршају

У заборав заборава... Ко песму да оваплоти

Изгубљене идеале у трагу записаном горе

Кад се поетско небо смрачи без моје звезде

Читачи звездари бројаће сутра пале метеоре

Хоће ли и мене збројати међ оне што језде

Заборављеним понорима сведеним у тачку

У мртва нестајања на крају свих тамних мрља

Псалтир ће рецитовати себе неком црном гачку

Странице беле римом засејане ко ми шврља

Још невешт кад га уче да сриче прва слова

Дечије керефеке умилније од песникових речи

Јесење кише одавно сипе уместо мог зова

Не часите руке и дланови жуљни... Згњечи

Беоњаче и вид здроби... Згужвани листови... Скончање

У паду суза... У нади порази жеља... Мртви идеали

У црној ноћи без вида... Замрло је задње кикотање

Авети људске и злобе... У бездно сви су метеори пали

Спрженој земљи и пепелишту иза апокалипсе од олује

Дремеж векова мук подари...  Поетском небу таму

Ни бола одавно више нема да мртвим дупљама кљује

Рука ревнитеља ко капке навукла је безвиду скраму

© 04.06.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме

zelenakap.blogspot.com