Мили, с љубављу
На хартији белој
Удомио сам песму нову
И скућио јој кров
Пожелео срећу смелој
Да престо додели слову
И седмог стиха зов
Тражите у песми истине зрно
Скривено иза једне риме
Осмехује вам се детиње
Љубављу сам је заогрно
Да не назебе пре зиме
Кад песму ко грање окује иње
Бела ми коса од прве слане
Што урани да године ореоли
Мудрошћу по законима правде свете
Суза над песмом кад кане
Чује се јецај душе и мук боли
Чиста је ова исповест посвете
Постхумно пише уздарја Мили
Спомен надрасте године бола
Да се од туге заветом брани
Уместо покрова над гробом да раскрили
Љубави чисте свилу... Док смрт кола
Песма посвете нека ми душу раздани
Од грабљивице што ближње мами у бездан таме
Докле ће њена пустош цвелити срца
Гробови неми шта говоре
Стучена трска како из чаме
Да се усправи... Дух грца
Пред јавом... Часе ли зоре
Ослобођења... Чека се васкрса дан
Анђеле отвори мојој Мили гробна врата
Мој је загрљај предуго чека
Опточих риме удомљење песме а не сан
Повељу посвете у нити злата
Почетна слова у календару... Мека
Свилена душа пренела се у тиховање
Латице наде јутро у спомен прибира
Да годишњицу одласка поново преболи
Живот нека победи смрт... Циклусно обртање
Ни једна песма да не изостане... Из
псалтира
Дар песме се расцветава... Мила се милошћу воли
© 18.06.2015. Славими®
Ј. Зеленкапић
/на једанаесту годишњицу
смрти/
књига: ПРАБИТ СЕНИ – нове песме
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар