ГЛАС КУКАВИЦЕ

Слика ми донекле тешитељна, а више разборита

Провлачим је умом расцветалим… Нова је мисао свита

Данас ми мирише поленом свести за друга засејања

Ко ће их знати… Она мени или ја њој… Ко се коме клања

Утеха није оно што жели уморна душа

У вајату срца и ове зиме гњили оскоруша

А разборитост опоро боли ко жуч врела

Сва дуга хтења… Недовршена реченица бела

У три тачке наставак ко зна који слути

Угарци строфа узгред диме из ватре истргнути

Пепелишта не могу сакрити сузу расуту

Затечен како да себи признам на ком сам путу

И где ме успомене воде у које ризнице живота

Ово није олимпијада ни сакривена прилика… Маскота

Кругови у преплету густи чаме ко на логору жице

Године капљу са залеђених стреха без окапнице

Камени ледници жеља траже прозирне висуљке

У колоплету речи плетенице а не замотуљке

Основу што ноћи снују а дани потком ткају

Време је да се урес уреси и дах остави трену… Откуцају

Клатно живота све је тише… Застаје у кратком ходу

Последњи запис недописа поклоних недовршеном году

На деблу храпаве коре урез заветне речи лепоту губи

На древном сату глас кукавице заћута… Ко га уби

Слика ми донекле тешитељна, а више разборита

Провлачим је умом расцветалим… Нова је мисао свита

Данас ми мирише поленом свести за друга засејања

Ко ће их знати… Она мени или ја њој… Ко се коме клања

На овај дан © 04.02.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2020/ zelenakap.blogspot.com