МИЛИН ГОБЛЕН У НОЋНОЈ ТАМИ

Надасве реч тече коритом сећања на крају света

Испод сечива мрака још се мути судбина одбегла

Нека се стекне љубав другог чина и буде окрета

Мора се чудо збити... Соба се ето чуђењен слегла

Искуство редно избија силно тек на површ равни

Мало закашњење није ове разроке ноћи чудно

Дали се опет незвани враћају ови одзиви давни

У опсег ума кроз поље глуво... То чудо је будно

Сећања су лековита за једном прошлом приликом

За њом ће се жалити вазда... Други чин се догађа

Сам од себе... Ти се дичиш собом... За својим ликом

Идеш потајно васцели живот... И када се тек рађа

Или умире... На крају суђених година увек прекраћен

За ново искуство вере... Нагомилано тако слабо вреди

Ништавилу се предати мора... Човек је у прах враћен

Труне као сваки створ бескорисно... Узалуд се беседи

Да спомен живи... И њега разједе време и ток заборава

У опсег ума никако да се збере... Раздеоба глуве ноћи чека

Ништа нема од тога вели народ... Све само покрије трава

Нико још не зна одговор... Ко ће преживети раздобље века

Испод сечива тек се мути... То је збориште истине праве

Ништавило ноћи царује... Успомене се гнезде и расте трава

Избију врућине несносне лако... Чије се очи тек окрваве

Озбиљно се мора рећи...Тешко нечовеку кога спопадне слава

Судбина или не... Сигуран доказ за сада не постоји

Одзиви давни замру и живе... Разлучите за себе већ сами

Што да вам тајну збори песма истине... Свиђајте људи моји

Знање остаје занавек тужно и Милин гоблен у ноћној тами

© 11.02.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/

zelenakap.blogspot.com