НЕЋЕ СЕ ЛАЖ НАМЕТАТИ

Ко и како ће до вас тајно доћи... Дилеме се данима множе

Сваки ум није у моћи да их кроз овај безброј сигурно прати

У једном питању и једном одговору хтеле би да се сложе

Самоћа је тешка и дуга... Ко није познао ово су глуви сати

Измиче поноћ и бдења до зоре ће бити... Треба идржати

Двобој у души и уму... Неизвестан се крај тајно спрема

Не поставља се у тузи реч како будан нови дан дочекати

Сутрашњи час незван ће стићи... Испод небеског трема

Ко и како ће до вас тајно доћи... Можда ће окренути сокаком

Увек се претвори у опомену... Утвара нека ћудљива ступа

Наглуви песник узгред опомиње тмину... Нечујним кораком

Прикрада се стражару речи... У соби болује усамљена клупа

Да седне са леве стране твоје... Ко ће ноћас духу да забрани

И шта ће песнику да прозбори то само провиђење може рећи

Ти свеприсутни Боже поуздано знаш на чијој ће бити страни

Зашто од песника таји истину... Дали је долазак зао... Не смећи

С ума стражару речи... Његов су штит само оне... Двопева нема

Ко и како ће до вас тајно доћи... Напросто није ни важно... Упамти

Да разборитост бдије... Под црним сачем... Испод небеског трема

Што се бдење одуговлачи зачудо мало срце поете све јаче пламти

То се глувим сатима само чини... Наглуви песник није... Тишину чује

И бат корака... Стражар речи је на опрезу... Истине чисте стреме

Да залог ноћи буду и да се о њма приповеда... Доласку скором узвикује

Добродошлицу... Неће се лаж наметати... Давно су прочитане дилеме

© 09.02.2020. Славими® Ј. Зеленкапић

књига: ДВА НОВА ПЕВА /2020/ zelenakap.blogspot.com