СВЕ МРАВУЉА

У цвету расцвета бојим чун наде

Обмањује ме исток и жудна зора

Несвитом новим иза саме ограде

Копам по песку свих мојих набора

Враћен са гробља у круг самоће

Утајом ветра разносим прах мира

Подмукли раздори људске злоће

У корак зашли падом презрелог жира

За друго вече остављен нађох збег

Котрља се разлокан свод и дах жуља

Под пламом ока залутало село и брег

Узвишен дом мрављи... Све мравуља

Занет у вековни сан прадеда одмара кости

Загубљен гроб чами међу рашће старо

Затупљен камени споменик још је у жалости

Зарасто у маховину изваљен... О, преваро 

Смрти нагледао сам се твоје љуте жетве

Грабежи ниоткуд удомљена за ток века

Модре набоје распрскава мука ко клетве

Призивом слутње ближи се немоћ из далека 

Трећа се ноћ и зора не веселе гласом

Остављено одојче плаче крај ногу мајке

Немире не може да сакрије пред ужасом

Сирото срце обмане чита с поуком бајке 

Гласови мртвих тумарају по заравни

Окомито је узглавље снова... Животе

Тајни грехови скоро ће бити јавни

Зрикавци разносе гласе и растачу ноте

У нотном низу откоса ливаде наше

Све су дубљи кратери и стрепње ума

Расцепи душе брину и намере ме плаше

Нечасти са оне стране слова после друма

Вратили се назеби у невреме ово снено

Запитаност се није одмакла од почетка

Намамило је дуге наивне жртве паклено

Сулудо време дна сишло са црног летка

На овај дан © 05.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com