ВРТЛОЗИ ЈАВЕ

У први кадар разједињене су две тужне слике
Линијом крзавом поцепане неједнако на посе
Има ли ичега светог... У овоме не тражи поетике
Никада се зацело здружити неће милости босе

Другом су кадру трагови суза ожиљке дали
Нејасна прича пропале љубави освету прими
Пролеће живота блистати неће на сунчаној скали
Нагореле филије успомена још грцају у рими

Немају више заједнички слог ни жељу помирења
Превише понављача у исте црвоточне клупе седи
Разишли су се поноси горди без трунке сажаљења
Не испевану тајну заборавиће успомена кад избледи

Сва она писама и брзоплете заклетве мастиљања
Што су их журно носиле поште и узбудљиви снови
Ко опало лишће расејано испод оголелог грања
Погазиле су неверне ноге... У разлазу реч не прослови

Извињење и опрост но гневне руке с пламом ватре
У шпорету гар је смежурао остатак предан пепелишту
Њих двоје два острвска странца срцима зборе мантре
А у њих не верују... Зашто су садили тикве на буњишту

Да им се о главу обијају... Самообмана не пије воду
Оговарање је блентава прича а растројство душе боли
Како ће се пробудити сунце љубави... Ово на заходу
Дан искушења замени немиром ноћи и сви расколи

Са тамом језиво набујају у пени бујице мржње и беса
Кадрови премотавају траку немог филма раскадрени
Живот о омчи језива је претња... Намргодила се небеса
Пауци црне удовице душом подмукло плазе... Растављени

Раставу с поцепаним и запаљеним сликама гнезде у жучи
Несвесни последице муке... Ускоро јед ће да их докусури
Болна је мудрост спознаје истине... Нанета мука другом мучи
Вртлогом јаве свом жестином првог мучитеља у истој бури

На овај дан © 30.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ   ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/

zelenakap.blogspot.com