НЕБЕСКА ГОРА ЗОВЕ МЛАДЕНЦЕ

Крваво лице последњу ноћ разлучује умрљано сетом
Глас се отео поткожју ума па запева јаче од бола
Са ивице ока пада заигран поглед рушен преокретом
Оста нада у корену првог века... У стопи Апостола

Витез љубави љубав чарну иште у божурима са бојишта
Опточен ранама на бојном пољу успомене пребира
Велике збиље поране пре рока на стазама силазишта
Покидала се под налетом олује чистог срца лира

Бедра су распојасали дани уклештени ракљама заборва
По густој тами рањена рука крадом пребира ноћи црне
Негде далеко на трећем хоризонту у свој вакат размотва
Посинак витезове жеље са надом да судбу своју обрне

Наличје уместо лица нека познају лаковерни људи
Када презрени крст зелена бронза поспе старом патином
Будућност неће стићи да овом времену као прошлом суди
Све се сурвало у амбис... Још само одјек лебди над урвином

Дивит чека хартију умрљану а она реч помодрелу од стида
Да срочи крвљу повељу завештања уместо мастила
Мелем за очи не тражи празна дупља остала без вида
Још живи задња слика сећањем док је плесала црна вила

Витез смрт чека витешки с узглављем половине штита
Једино срце може да дарује... Сокола из гнезда шаке
Гуслари немојте од љубави наше градити обличје мита
Оставите ме да векове сневам у миру пре но чујем кораке

Витешке страже долазе на пољу битке да одмене
Девојачке руке тугом плету исте ловорове венце
Не браните им да са крвавим цвећем покупе и давне сене
Небо свадбу спрема... Одавно Небеска гора зове младенце...

На овај дан © 11.04. 2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com