ДОСТА НАМ ЈЕ БОЛА...

Поема Вољеној, с љубављу

1. ДОСТА НАМ ЈЕ БОЛА...

Са источне стране заклоњеног неба

Крваре нам ране... Освета нас вреба

Напаст скаваца плодно поље глође
Зли језик палаца... Све нека крају дође

Тумарању гладних... Злоба помешана с калом
По надама јадних у јутру расцвалом

Из купина од доскока гује злокобнице бежи
Завист завишћу се трује у њиховој мрежи

Отровне су реке набујале што нам душу плаве
Нагрнуле и вране и але преране смрти и мучне јаве

Пауку не веруј док дрема... Истина Спасења животна је школа
У „долини сена смртног“ ничега нема... Доста нам је бола...

2. ПРАИСКОНЕ ЗВЕЗДЕ ОКОМ ВЕРЕ ТРАЖИ...

Заокрет су речи опроштаја урезане ко стопе у праху
Не издаје у царствима змаја... Засејане у последњем даху

Мој испис трага долином живота табана до затона сунца
За Христа без људског суда и порота... У себи носи одбеглог младунца

Мила овде се дигла најезда... Клица зрења проклијава
Несрећна песма слуша кајање гнезда... По гробу закоровила се трава

Озлеђена јавом растуће празнине
Стигла пред удавом... Ван духа белине

Разборито тражи узрок посртања
Зрно вере духом блажи што слободу сања

Нек се злоба срами... У појутарја смела
Не лутај по тами... На крају тунела 

Тињају далека светла да се гласом наде одазову
Будна у зору првог петла... За видике нове у мом слову

Праисконе звезде оком вере тражи
Док намере се гнезде... И трају надобудне лажи 

Чекај срце из тишине... Превару стиглу из окола
Не примај... Твоје су висине... Доста нам је бола...

3. НЕК СРЦЕ ЗА СРЦЕМ ПЛАЧЕ...

На крвава копља трофеје каче... Грех греху не сведочи
Нек срце за срцем плаче... Витез из руке пустио је очи

Твоје срце хоће да досегну посечено тугом пре идола
Пусти да ћути кад груди се стегну... Следи себе и твог Апостола

И стазу својих снова... Соколице моја без Сокола
У гори залудног лова ... Доста нам је бола...

4. ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ВАСКРС ЈАВИ...

Аветиња стара на пропланку ко утвара још те вара
Прати зелену линију танку... Она те ослобађа а не затвара

Теби моје Провиђење вели Безазлена душо
Време је за отрежњење... Смрт је живот дуго кушо

Не слушај ни речи лажне бајке... Тврдици нека њене стипсе
Гроб није крило мајке... Писах ти књигу Апокалипсе

Разуми симболе... Дешифруј кодове
Само те моје очи воле и моје руке грле за небеске сводове

Време је да се васкрс јави... Учи тајне сржи
Узми кључ љубави... Нека се вера одржи 

Не камените стране и поразе јаве... Води ме моја сламко наде
Ти повељу прими за ризницу славе... Бог нам утеху даде 

Међу вихорима љутим у знаном тону мола
Победу вере слутим ... Доста нам је бола...

На овај дан © 25.04.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПЛОВ /2012-2020/ zelenakap.blogspot.com