Вољеној,с љубављу
Извучи из ништавила сенку да се оцрта у уму
Вилински конци трептајем нужно прошивају мит
Преполовљени дуг шкртари набој на малом зуму
И слика мајчински пејсаж замагљене даљине у бит
Слеђену игру светлости преводница дана спира
Поклекло јужно царство сумње драстично страда
У важном трену мисао касни да се мудрост цитира
На језгру спржено окно и бекство нису награда
Вероломно осећање превлаку свуда тражи криву
Занос упорно разгрће трагове сећања на тргу вике
Парадигму су освештали знанци за туђу тетиву
На прочељу подземне страже избочиио се реп и кике
Покушај скрушен ниско размеђе бола сузом буди
Прамац на хоризонту нестварно суздржано плута
Просјак на углу са ковитлацом жеља дану би да суди
Јутрос је рано похаром овуда прошла јуришна кнута
За нашу тугованку велебиљем се мелеми не растачу
Биографија нечитана капље празне странице језом
Све што су написале моје руке чека ужарену ломачу
Мој суд је милостив само туђем перу... Осуђен резом
Нећу се тужити судбом праведна ускличнице дуге
У кишном дану преседана калкулисати није ведро
Борио сам се и борићу се са пошастима корона туге
На поломљеном јарболу док се буде љуљало једро
Мила ускличница дуге здружује боје сећања пре таме
На твојој слици завет исписан краснописом да не бледи
Узводнице пене сребре докове пристиглих лађа... Скраме
Губари обрстели пролистало... Несвесни у ниској заседи
За други увез туге чекају промашени улов расплинућа
За ново столеће мрезге у језгру коре мозгају истину
Не кривотворите легенду сведочењем да би распикућа
Списакао све до вересије... Повраћај сећања тера мучнину
Велике наде нужно су постојање духа... Грленим током
Мравља прича у недобу веје моје успомене на видику
Године се нису избориле са собом и скученим роком
Остављам вечну посвету на полеђини.. Љубим ти слику...
На данашњи дан © 21.04.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: МИЛОКАЗИ ВРЕМЕПЛОВ /2014-2020/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар