На пауковој и људској мрежи толико папучарки
Сусреће сваки дан невере у зачуђењу згрожен
Преваром беде што вуче у крило опсенарки
Опсену јалове наде… Чиме си данас дане обожен
Љуштуром измаглице и росом мртвог увенућа
Зар не осећаш задах и смрад у брлогу срама
Од кад је све на продају до бола раскућена је кућа
Улагујеш се ко љигава пијавица и тапкаш папучама
Од твога сумора зачудо није суморнија јесен
Што те скрати па ти кратко обданица траје
Ноћ папучарка до гроба те следи… А ти потресен
Шепртљаш алејама мокрога лишћа из утаје
Ко је уз узглавље већи папучар или папучарка
У свакој уклетој мрежи иста је клопка обмане
Глупој муви она јутарња или вечерња варка
Све глади су алаве … Време испраћа караване
У тамно гротло бездушних расуканих црева
Несвесна смрти сестре муве друга већ зуји
На истој капији исте мреже папучарка зева
Кад пригусти сваки реп лако се врчи… Куји
Вреди ли прича о папучарењу без опомене
У песми заглушеној од брундања мува и клепета
Папуча везених у кичу … Вазда су јаче опсене
Од јаве отрежњења… Заблуда остаје до краја света
И оно мало трезвености раздробљене у чарки
Искру истине не донесе… Пепео све затрпа положен
На замршеној мрежи окачило се толико папучарки
Нико их више не сусреће у зачуђењу згрожен
Између њих двоје у лажној свили превара је ушушкана
И тик уз врата рођене собе расути пепео преко прага
Док ласкави пољубац на врату утискује нову лаж усана
Црвену мрљу папучарке на крагни… То је једина сага
Папучара и папучарки о којој се прећутно заветнички ћути
Да се не размрси врзино коло затварају се невиднице очи
Кремењачо ума помешани су бели и црни димни барути
Папучарски епитаф нико се не осмели да уклеше на плочи
На овај дан © 28. 09. 2013. Славими® Ј. Зеленкапић
књига “ПСАЛМИ ЗА ЊУ” ВРЕМЕПЛОВ /2019/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар