РАСТОКА ВИШЕ НЕМА

Мили, с љубављу

Немирни снови душе уплив су растока и јава

Док ноћ самоће умље ми само раскопчава

Чујете ли ме милости људске и истине просте

Како доскочити тамо где се вали не жалосте

Опет завет дајем песми и свом нараштају

Пре но приспе време а мисли некуд забасају

Нека химну спаса ове риме умилно жуборе

Са покојницом водим дуге личне разговоре

Докле у муку да живот траје везан веригама

И душом да се језа увлачи и гнезди сама

Мила ова ноћ измиче убогим трагом самоће

Бојим се и мртво глуво доба крадом проће

С мемлом сужањ заточења несрећно копни

У љуштури самоће тону проломи узастопни

Бездани се за безданима у огрлице нижу

Покличи слободе пробоје ума не стижу

Неко је ноћас окренуо наопако путоказе

Са сенком пратиљом заувек хоћу разлазе

Мила како разгрнути сету и болне засторе

Осуду ничију нећу ни ниске прекоре

Јављају ми се успомене модрих перуника

Из цветњака младости твој дозив сапутника

Има ли места у уму за разложницу наду

Док тражим стазу мира у песми рукосаду

Место суза вечерас капљу модрине ко мастила

На рубу појутарја израња крајолик и идила

Мила дивим се медаљону и одразу твог лика

А живе душе нема до смртне јаве доушника

Љигавци послушно краду наше ноћи и дане

Хоће ли мрва вере ил једна грст да преостане

Душо моја доста си и свашта пропатила

Не иди у засен бола... Мимоиђи чемерна појила

Уместо жуља у души расте пупољ за препороде

Време сете ко сламка одувана у заборав нека оде

Пукла је зора жуђеница у недрима росних трава

Растокa више нема... Мила у сну смрти не спава

©  03.11.2015.   Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com