РАСКРУЖЕНИ КРУГ

Мили, с љубављу

Пустињска раздушја мене боле језовито

Губим те Соколице у празном несну зова

Нисам још претражио сводушје скровито

Надире из дубине праморја са корала слова

Браздама незнаног мира бол опет јако пенуша

Разломиле се уставе до поринућа изнад бездана

У доба ноћних раскорака и омеђене језе ко слуша

Глас Прометеја док беспућем броди без кафтана

Време откинуто у прашки расутог миља узмиче

Раскружени круг одавно нема своју царску пунину

Рзливају се црне слутње очигледно... Мене се тиче

Ко ми то бокове гули с лева и десна... Тмину

Слушкињу нећу... Ни блесак муње по шавовима голим

Раздоре сете... Никако гнојеви да се источе из устава ума

Губим те Соколице али не сустајем да Вишњег молим

Да ми те врати без узанси отету раном смрћу... Чума

Је опет и ове ноћи моје песме децу подмукло крала

Не цвале пупољке... Где су страже живота у глуво доба

Плима је згрнула брда песка на спруд душе... Од идеала

Ни помена... Испревртане шкољке... Бисери... Тескоба

И смртне спреме... Процепи... Твоји трагови затрпани

Ко ми то прекраја крај приче... У ходу шеталице сата

Губим те Соколице... Како те сустићи... Пупољак брани

Онај који те безгранично воли... Мила теби отварам врата

Ако не дођеш ја ћу за тобом поћи... Наш круг да се опише

Шеталицом велике казаљке... У нултој тачци песма се зариче

Вечност истине креће... По откуцајима мога срца мирише

И твој пупољ... Љубав је бесмртна... Овде извире и ниче...

©  29.10.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com