НЕЋУ ДА НОСИМ ТВОЈ РУКСАГ

Раскрст раскршћа још нисам преломио

Језа ме нагони у чудну полунесвест

Расцеп у очају главиња неразумну зубљу

Лични наук ноћас бих себи посветио

Последњу одлуку и одважни гест

У зборењу сам са собом распру дубљу

Црвене оспице краду ми нежна сећања

Луђаче рођаче заточениче у мени

Не вреде окаснели демарши и већања

Од када постојиш у мом запретању

Стигла је пресуда тешка и громовна вест

За овај трен кад све се у муку камени

Доста је ноћних рвања... Зар и дању

Први би да надгорња другог бар мало

Рукавица за двобој бачена је отмено

На жару ко пасхално јагње моја је савест

Живот није одсвиран до краја... А гудало

Се од муке сломило... У паклу је паклено

Премного лажи и заблуда човек верује

Колико још путача за све довратнике  

Ближи се језива поноћ... Помор је жестока јава

Није време да се испразно паметује 

Анђео смрти затире усред лелека и вике

Зло у злу своме напокон скончава

Само не обележене домове мојих крвника

Мени из ропства отвара једини пут спаса

Изласка и слободе... Имам заповедника

Небеске војске... Зора се већ беласа

Чујем позив... Остави Мисир и у Ханан крени         

Раскрст раскрћа мора да се преломи...

Моје друго ја  јутрос од стида порумени

Одричем те се... Тело неће да те удоми

Двојниче... Распретох сва тајна запретања

Ти припадаш анђелу смрти и помору

Нећу да носим твој руксаг у раздања

Раскрст задњег раскршћа у мени већ се ломи

Закладе Мисира са потером у мору удаве

Потопиће устављена вода таласи и пена

Без расцепа са старим пртљагом нема новог сабрања

Ко збор васцели и ја сухотом ћу проћи пут славе

Новом надом крштен и чуван ко зена

Божјом руком да наследим земљу обећања

 ©  25.10.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com