П О Л Т А В А

Мили, с љубављу - мојој Полтави

Одавно путују спознаје преузорне духом

На модром своду осаме без прозивке свете

Напрегнут осећај смирило тражи са слухом

На концу удвојене мисли к средишту лете

Тако су узнесења за идеале путокази нови

Низ узречицу палу са усана у знак опроштаја

Пристигли са висина благодарја благослови

Да вежу прву и задњу тачку са почетка и краја

Миловечности света остани у жељи моје душе

На равни помањкања да не буде тупе празнине

Пусти ћу провале духа благог да злобе сруше

Овде и сада до разграничења прве линије пунине

Ганућа устегнута нек плимом потопе црне море

Да пропахуљичи прва нада бехарно умилно бела

Жељујем у оскудици моје самоће топле разговоре

За једно вече јесење мобе да ми срце нема раздела

Васкрсно хтење осећам пулсира узвишеном циљу

Умовање се разбистрило ко кад трен зоре рудне

Предано тражим траг моје Вољене по росном биљу

Отиснут давнином што у мени живи у часе будне

Вретенасто се упреда поетска пређа за уздарје мило

У постхумном колоплету... За Милу душевне риме

Пречасно складам у поетски венац... Опет се слило

У летопису туге и бола зрнце наде... Призивам име

Њене звезде из јата Ориона да се вечерас мени јави

Преко линије гробне живот васкрсли да прекорачи

Допусти поето да и ја верно певам о мојој Полтави

Нек љубави крик затиче стих... Вечерас је тако јачи

Роде мој жељени к престолу милости сада Ти приступи

Уз ружу за твој рођендан верно прими мој знак печатни

Хоћу да те прстенујем Миљенице драга у звезданој купи

Да поље свемира постхумно крстинају стихови  златни

© 05.10.2015.  Славими® Ј. Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/

zelenakap.blogspot.com