ТОПЛИЧКИ ВЛАШИЋИ

Можеш ли свезати милине Влашићима ?

Или свезу штапима разрешити ? 
Књига о Јову 38,31.

У одсудној ноћи Јеремија мој легендарни деда

Брижан са Грабовачког брда кућу огледа

Не слути Голготу Албаније ни слеђене очи

Сан ми чува ново рођена звезда и сведочи

У које тајно предсобље воде Орионска врата

Куда то иду трећепозивци... Брат до брата

Легенда шапатом збори... Звезде су очи ратника

И ноћас бдију над Топлицом док тече хомилика

У ведрој ноћи са јатом треперавих птица

Све до зоре блиста и сјајна звезда Даница

Куда су зашли остали звездари одважни тићи

Седам братића умилно прозвани Влашићи

У некој мрклој ноћи нестало јато дозваних птица

Само мој деда Јеремија старина и извидница

Бдије на небеском положају и заповест прима

Карађорђева звезда законачила му на прсима

Дечији ум ми јаву не разуме... У страху очи питају

Страдију болну само наши Солунци ратници знају

Кад умре ратник.... Топлицом се збори... Роди се звезда

На нашем небу отуда је толико расутих гнезда

Последњи стожери слободе у мртви јуриш када крену

Ко штапови у свези Ориона... Ране им се у звезде преодену

Шта бива питам... Јуначки када умре цела ратника чета

На млечном путу свемира шикну пламени из завета

Приповеда ми дедина споменица из чађавог рама

И слика загледана у успомене... Избледела и сама

Очи ратника жаре дечију машту... Како звезда слови  

Неустрашиви с песмом силно јурну у пробој нови

Док ноћас у узлету небом господаре Влашићи вечни

Топлички Влашићи соколови утиру пут млечни

Гвоздени пук бије битке да пород му до звезда стаса

Поново гази орловску земљу и гудуре страве и ужаса

Устанак Топлицом пламти згариштима ојађених села

Комитске чете буде наду слободе... Бугарска злодела

Нису за опрост... Гвоздени пук на своја огњишта се враћа

Соколовице раскрили Гајтанска врата... Пристижу браћа

Легенду о очима ратника проносе Пасјача и Црна чука

Звонила су звона и клептала се чула... Важна је порука

Сваком горштаку објаве ове нису само по слутњи знане

Не стасала жита за ноћ су дозрела... Легенде у романе

Давно су зашле... Слушај предања... Снопље да се повеже

Звезде су очи ратника... Влашићи те чувају... Гробови бележе

У дожеваонице приберите што срп смрти обноћ пожање

Још ће небо Топлице звездане очи крстинати за ново раздање

©  Грабовац, 28.06.1971. Славими®  Ј. Зеленкапић

ЛИРОХОДИ - / ЗЕЛЕНА КАП ране песме /

zelenakap.blogspot.com