НА СТРМИНИ ПОСРНУЋА

Не читам празне песме докона... Нећу у дангубе

Нисам збуњен неукусом твога плитког гласа

Умље распарано како да ушијем... Грубе порубе

Не трпи осетљива кожа ни црвени свраб појаса

Тврдоглавој залуд опомена... Просто хоће да надрља

Не питај ме луда главо шта бих теби да прозборим

На стрмини посрнућа... Жалим куда тако ум ти срља

А лудог језика свраб указује ми се некако још горим

Док постељу туђу прљаш гледам заложницу у превари

Стихује се нестихано... Подводнички жмирка свитак

Калем се никада примити неће знајте неуки калемари

Рез вам је груб... Пролазна срећа кратка... И јефтин добитак

Слепилом опчињени скупа не препознаје заблуде своје

Дрским кораком бесрамно непосвећен ко закаса 

Старе болести су непреболне... Замршене повоје

Ни једна старост не расчвори... Ужас до ужаса

Оспе су предворје великих богиња... Ти не пелцована

У чировима на језику... Жватаћеш болове нанете

Са осудом и казном што те стиже... Да муку рана 

Које невини мучише спознаш... У песми нема освете

Ни једне речи клетве... Ово је задња опомена моје љубави

Из смерног срца... Ако већ није прекасно опамети се жено

Озбиљна мудрост опомиње те... Почуј шта збори рави

Учитељ древних врлина... Веће безбожника је окужено

Не иди тамо... Блуднице речи псалма вечна су истина 

Стигле су на твоја врата... Са злог пута да те одврате

Да те расчине злобна вештице од твојих помрачина

Ако нећеш нека ти је Богом просто... Зађи у глуве сате

© 27.09.2015. Славими® Ј. Зеленкапић 

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА /2015/
zelenakap.blogspot.com