ЗЕЛЕНИ НЕРВИ

Мало је оних који су узрасли опкораком до висине мере преко сујетних манира. Велики одлив умља скучено се негде затурио па умоболује преко језе. Гласно су одзвонили постојбином сећења прошли дани. Вратила би се спознаја у пролом сећења, али су је осакатили. Сад богаљише улицама разврата. Чудим се колико бојазни има у једној наћви празнине? Голотрбље се среће на сваком кораку у кварту сиротиње. Муштулук немојте тражити од скитница. Мало је стварних трагача по мојим расејаним записима рођеним у трзавицама ума. У расутој путањи поткрадају ме неки чупавци, док мој змај води битке ослобођења. Господарима сујете неће задуго ловори красити усијане главе. По освитку дана расрде њихове распршаће се у јари моје љубави.

Густо истинољубље тријуфује кад налет ослободи пролазе паклене. Знај умна главо од твога до њиховог узрока укотвила се читава вечност. Још се није угасила твоја искра на рубу јеретичке узенгије. Узалудно им је мамузање пегаза. Твоји виспрени предоли су за три копља умакли испред њих. Око њиховог уснулог циља још се нису разишле маглине. Отмени знају да катакомбама живота не господари нико други до поводи битисања. Можеш им јасно поручити: -Не атакујте на наслеђе небеске истине. Горки су залогаји усуда који вас чека на задњем басамаку ваше лудости. Отпусну листу неверној удавачи ни један век неће потписати као веродостојну. На збору акрепа нико вас неће бирати у удружени клан. Акрепи нису интелигентни колико сте ви брутални стрвинари. Одавно више тепаваца и муцаваца у овој братији није било. Једна зунзара мути вам мозак. Примакао вам се адски полом. Потрошили сте све каландаре ружним прозивкама венчаним са сујеверјем. Полом и пад су неминовни.

          Почетни залет није досегао преко црте. Подбацили сте у сваком скоку у даљ. Лаж има кратке ноге. Није ми мило што вам се и гусенице смеју дојучерашњи губари. Моји зелени нерви пуни су хлорофила. Нећу вам допустити да брстите по плодним гранама. Бог вазда брижно орезује и негује свој воћњак. Калеми су добро поднели прошле мразеве. Ја исчекујем моју родну годину.

          Мило, ем драго, говорили су неки, а ко те пита зашто? Устока свија разлазе. Гори је посед нерадника него преврат. Труби ли опомена класно и жучно? Варају вас порукама предложници снисходљиво, али и подмукло. Остави набуситост у клинч, па следи мирније импулсе. Не иду мисли слободним током. Сметен је овај почетак. Импулсивни би хтели жустро изустити властиту мудрост.

Пребрзо настаје милосница да обрише задужбину. Пресек се усводио по набоју десетлетнице. Миле су објаве прекорачиле дужности падалице. Други се узноси ваљају под осеком наума. Блесаво трошно подушје густишем снова патини дан. Мислило се превраћа у бучну реакцију поноћних мора. Не посустаје скорела досада да нас дави покудама стидним. Несмионо је време претекло завојницом по осоју. Губи се трен затрављен у корову понорнице. Муке нису количником издељење но се умножиле. Ако ћу с тобом нарубницу рубити бес остатка тешко и теби и мени. Зелени нерви све покажу. Питам се, хоће ли издржати?

©  02.09.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: СВОД САМОЋЕ, цртице /2015/

zelenakap.blogspot.com