НЕЗАСИТА ПРОВАЛИЈА

Погледај размирницо ускогруда своје задње улеве злобе

Испољену кришом на тмурном позору ниске ти душе

Све што си стекла запис је мучне мемле у ћошку собе

Превратничког миљеа и закулисних речи подмигуше

Опоруку ниску разблуд ти сам увезује у јаву плитку

На трудном клану изнурених разлога гину вртешке

Нико срећан и посвећен... Одавно сви су на губитку

Корак по корак клизиш једом од једне до друге грешке

Мурали чађавих зидова у јези бунцају подозрење окомито

Исте грубости бану у повечерја... Враџбина старих страву

Разлевају лужином сивом и растур по дну пепелишта срдито

На овом кужном свету тражећи мир не сретох ни једну главу

Ко што си ти тврдоврата... У препуном бокалу збиље

Вршни венац очајно пени за скори прелив дрскости

У гадно коло трупаш... Блудно скрнавиш само окриље

Светковине по наслеђу... Савет предака да ти опрости

Сумњам да ће моћи... Увек пропадне рачун калкуланту

У задњој варијанти подвала се подвалници грубо врати

Поруг и спрдња за вавек чекају празну и излупану канту

Чему се надаш зашла у пољу кукурека бурјана и папрати

Докле ће уклети бук у понор гркљана расипати улеве злобе

Проваљен казан не држи вир... Из бездана вара потмула јека

Оглувела чула... Црнило царује земним лавиринтима утробе

Твоја вулканска душа не сме да се пробуди у јутра предалека

Слане су спржиле сваку клицу... Одродница није на нашој грани

Згасла је свака нада да ти се ћуд изокрене и новином проклија

Утуви размирнице твоја теорија завере не може да те одбрани      

Узалуд се чудиш мемли... Отворила се задња незасита провалија

© 01.09.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/

zelenakap.blogspot.com