У тешким речима не мерим
тежину но дубину пораза. Гласно бих разбудио подво- дника зла на кућном прагу. Тескобно
је када се истоимени незналац подјарми да служи горем од себе. Три свитка
папира бачени у про- зукло време ћуте у потаји. Оброк се узалуд спрема за
незасите очи подбочења. Гравири исписани на левом боку за неку сутрашњицу бледе од стида. Докле ће атарске
границе јогунасто да чувају ничију прћију? Трулежи се окотиле на сваком
боговетном замотуљку срама. Знаш ли шта булазниш несмајницо испод лескове коре?
Блентавих уљеза толико је
много у ајвану који их гњечи. Зашто се поиграваш речима у незаконитом процепу несвесна њиховог
значења? Видим како априори одскочица клизи на стрмен до оглава. По трпном
своду изуједане находе вуку своје уморне дане. Ашик се спрема да заврбује
наивну мисао и ускрати јој право слободе. Газивода једва да сме чланке
уквасити. По наредби сумљиве власти зборовање умнима је забрањено. Ко поквари
народ у обести грлиће мемлу. Не верујеш ми!
Тужна се идила догађа на
разбоју одметничком. Гнусни се походи ваљају иза брда усколебаних намера. Пред
тобом нема стида језичаро из продате куће. Глинене голубове су уврстали за
омашај уклетих стрелаца. Табанај косницо своју стазу док ти се бездан не
отвори. Не читај алузије са усана лажних. Мисао се здробила одмах по узлету.
Неки не воле голицање а голицали би друге.
Пенушавим валом промиче и
задњи босиок немарно бачен да одагна сујеверје. Празилук ти вири из ушију, а ти
се прсиш и ако си јадничак. Знаш и сама да су древне тутумишке уносне игре
првараната. По гурманлуку ти судиш прождрљивост, не своју, него туђу.
Асоцијације су разне али су решења опскурна. Млохаво тело пресамићено преко
наслона само је мртва природа за сликарево платно. Гусиње време још који дан ће
потрајати да се доврши твоја игра зла.
Подбочен фењер на углу
чкиљи свикао на пусту досаду. Адамско колено по пореклу је издајничко.
Закљињати се у корене по често може бити заблуда, за оне без корена. Где су
твоји корени бескорена? Давеж се укоровила у наш свет језикословни, па све
туђицама засе- њује. Доконаши су основали форум и тако данима млате празну сламу.
Торине са њихове плевне ни једне јасле не прижељкују. Само су теби торине миле.
Ситниш и густиш ко
претражује у слепом је теснацу. Мрзовољи ваља довикнути:-Пробуди
се! Негдашњи рабош био је тачнија мера од електроских мерки. Тебе и твоје лажи
ни једна вага не може подмерити. Поручујем ти да утувиш:- Са штавним опанцима
даље се стиза- ло него са шими ципелама. Горка уста ће једном пожелети слађане
гурабије. Ти си језичара као она сеоска дробилица разлокани прекрупач. Ако те
твоје друге завиднице узму од уста до уста бићеш изгужвана крпа све док тобом
не исперу уста.
Народ је огуглао. Одавно
није гадљив на подвале ближњих, и ако су оне постале ру-жније но балеге. Некада
одбојно, у времену обрнутог морала, постало је привлачно и забавно. Косири су
се променили, и оштрице су нам језиво тупе. Ти се не уклапаш ни у кавве калупе.
Нећу те клети и викати, иди од мене сотоно. Ми смо два света. Тандрљај ти
својим сокаком док ти је воља. Ја имам преча посла, него да узалуд резу
навлачим на твоју воденицу.
© 02.09.2015. Славими®
Ј. Зеленкапић
књига: СВОД
САМОЋЕ, цртице /2015/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар