ЗАТВОРИО СЕ КРУГ ПРАЗНИНЕ

Избудили су зору настојницу по истом своду

Грешни и залудни испосници ноћашње таме

Уломци истинољубља миле по ниском разводу

Круже тако сујете оскоруше из доброћудне осаме

Грипозна врела скачу врелином пожудних стена

На сводницима плитким пени бректање старо

Поплавеле су линије живота у мрежи набреклих вена

Оно што су сневале ноћи сам дан лако је распаро

И своје муке изнова плете да ожили остатaк живота

У претњи невољног исходишта како да се уозбиљи

Претворно и поданички на постаменту чучи маскота

Још горе а ускоро ће да догоре наши гарави фитиљи

Немамо чиме да их појимо... Плехана посуда скоро сува

Замућен гас по дну данцета збира споро последње капи

Учетвориле се сенке по мрком зиду у мистерију протува

Рођено место не препознајем... Нема га на нагорелој мапи

И тако дан у дану па ноћ за ноћ прикучену зов следи

А одазива нема... Пустош с почетка и на тужном крају

Грчи се у јаду и овај запис... Извитоперили се прореди

Нагорело не може да се чита... Умрло у једном уздисају

Никада оживети неће ни да се врати иза палих двери  

Опустошених прагова неисказану причу ко трун црни

У свело време увир је прогутао... Из прикрајка се цери

Прича смрти... Затворио се круг празнине... Дан ево трни

©  28.08.2015.   Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукопис /2015/

zelenakap.blogspot.com