Госпи мастиљарки
Испразнила си брзо мастионицу у оскудици
Никако да сврати изненађење на размеђе жеља
Украла пре рока замах крила садругу птици
Клоним се свих надобудника жељних прочеља
Кошава кад се узјогуни и зимски дан се кани
Преварант госпа расипа доскочице глупе без стида
Сећања се гранају као раскршћа и меридијани
Стих зачет у првој строфи детиње очајно рида
Мислиш да си геније и да је свето оно што се мастиља
Густе су ти измаглице душе само закотрљане несном
Луташ празна до очаја по себи и изван себе без циља
Не нагоните ме да се са вама мимоходин на путу тесном
Поборник сам истине иако заобиђен предати се нећу
Голубије очи су потамнеле од умора и оштре збиље
Не свијам врат нити се јармим у ваш јарам за срећу
Све сте за се преотели само вам још фали млеко кобиље
Случај је застао на трећем степенику у осами
По неписаној вољи испонова ту корачају суноврати
На позорници живота сви глуме у својој драми
Папкари су у блату оставили трагове онако зирати
Не питај ме куда се сели мој завет остављен у кутији успомена
Колико твоја саваст дуби моје вијуге приправне да прогрме
На нажврљаним страницама твоје књиге битише толико кретена
И твоји патуљци из земље чуда невешто су запаосели крме
Проломи сугласја су се истрошили на рубу сметене земље
Кажипрст уперен у срж лажи оболи у чекању да се она отвори
Упала пепелишта разгара једноумље наопако а савест ти дремље
Кужним странама човечанства усуде намножили се злотвори
Песмо не иди у бестраг осатваљјући сломљено срце да вене
Бисерне мисли пустићу да ми се искрадају пут појила наде
Толико година слажем у ниску огрлице прибране успомене
Знам да је доконом свету тешко распршити кругове досаде
Мој историјски дан дописан је у вечну књигу утисака
Док овај свет на ивици банкрота спопада тотално лудило
Залуд ме прогоните ако вам увек измичем за пар корака
Моја брда окомита у даљине плаве вече је опет посинило
Госпи се ноћне утваре несрећно счињају као жива јава
Безначајно је да јој посвета придружује просто име
Ружног је манира... Из сујете свакога чаршијом олајава
Залудној мастиљарки да ли је вредело посветити ове риме
© 10.08.2015. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/
zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар