ТРОСЛОВНЕ РЕЧИ И ТРОГЛАСИ...

пролог:
Прозивам најкраће речи понаособ лично
Да ми око испонова чита сваку мелодично
Нисам их бирао лаконски и срицао из досаде
Све речи су жуделе у речнику да се омладе
Џигљају смело моји ластари дични сви трогласи
По рангу ни риме нису трећепозивци у класи

трослови и трогласи:

У ове дане живота болног пече ме ЖАР
Док успомене младости лелујају ко РАЖ
На путу глиба остале стопе свуда је КАЛ
Не тражите отмени корак и пролаз ЛАК
У песми не вајка ми се ни отужни ВАЈ
Пре зоре концем ноћи стићи ће бар ЈАВ

Реч свака душу ми сече ко љути МАЧ
Хоћу у недођију да заувек оде та ЧАМ
У стрепњи огњишту примичем САЧ
И чезнем душом благородан да дође ЧАС
Трајем ко самоникли и усамљени БОР
Ни једној сујети никада не бејах РОБ

У ноћи тмине поглед к небу управљен ГОР
Јел јава или ми се чини узбуне труби РОГ
У стаблу живота памтим дописан нови КОД
Тражим месечев чун што се њише привезан за ДОК
Слутње нема ближи се крај живота и задати му РОК
Како је отпало једно збуњено слово /у/ и остао КОР

Давно су угашене овдашње новине „ЛИД“
Чаршија наша још нагађа чији је био ДИЛ
Нико не прими казну укор краће звану КАР
Моралу придодато „не“ за поколења је РАК
Лепота части је умрла јуче а данас увела МИС
Куда се обрео Јафетов син тај несрећни СИМ

Зар ће нас ружити и сатирати Голијат ДИВ
А бранит гуслар слепи и у песми изгубљен ВИД
Од вајкада нас је пратила и сада прати зла КОБ
Докле да наузнако љигаво пужемо на БОК
Читаве векове утваре играју вампирски БАЛ
Ситницу муте ситнице а шта ноћас ваља ЛАБ

Ко ће Лазаре заклетвом светом заклињати НАС
Безвољни клонулог духа тонемо у мртви САН
Кога то брине што се опет пречи на нас мрки ВИС
И по тмурном небу док се гомила облак СИВ
Олујно време колута из часа у час страшну ЖАЛ
Стрепим роде ни једна киша неће спрати ту ЛАЖ

Како да вам довикнем небо је високо а далек РАЈ
Олујна жестина једа тутњи и вулкан бруји сву ЈАР
Жести се господар света риком ко дивљи ЛАВ
Од бучне пене злости нараста потопа ВАЛ
Прокључале су мрачне силе претњом и бучи ХАД
У мишје рупе беже многи кад изда први ДАХ

Јесмо ли будни чекали и дочекали последњи ДАН
Не чудите се како нас је рано изневерила наша НАД
У рачунима збива се прерачун пуст и помућени МОД
Знају ли куд ће сироте избеглице кад им угасе ДОМ
Лекцију понављамо а о главу нам се обија сваки РАТ
После страдије саструг рана и гноја мучан је ТАР

Нисмо одбранили рођени праг ни земље КАМ
Докле ће ова наша поља засејавати божури и МАК
Колико још дуго да сневамо једино нужни МИР
И тамновати у гвозденим оковима горим но РИМ
Глобална шаховска поља још није поразио МАТ
У ноћи језе глад прогутала слово речи /а/ и оста ТАМ

Потом је туђа рука преко наше главе счинила ЛОБ
А наш је грудни кош пре појутарја крикнуо БОЛ
Напокон земљани откуцао је и онај осудни САТ
Душе нам сада мери по заслугама небески ТАС
На суду занемео је свемир свуда је језиви МУК
У неверици смо... Опет је несрећно кума издао КУМ

И ја се у болу питам о зар је мој народ овоме РАД
Да главе ко Паломи на послужавник приноси на ДАР
Давно смо у братољубљу окаснили на задњи ВОЗ
Уместо писка локомотиве нека одјекне срама ЗОВ
Небрига нас корови све дубље и фура лењи МАР
Историја нам није у инат склепала губитнички РАМ

Ко нас то презире а умишља да је „КУЛ“
Заборавља сломљене стреле и пребијени ЛУК
Шта ли ће бити кад се пробуди разљућен РИС
Смрдеће уоколо ко прозукли и шупљи СИР
Чији ће тада већи полом бити и тежи ЈАД
Вриштаће панично „куку-леле“ и „држ не ДАЈ“

Чујем бежанија се враћа на избеглички ПУТ
Опет ће остали бездушни свет бити глув и ТУП
Знајте ваша пропаст није наш задњи ЋЕВ
Коначно дајемо вам опрост милостиви ВЕЋ

епилог:
Били су ово неки моји само за вас бирани трогласи
У речником низу збрани да се рима римом огласи
На крају стиха читана с лева на десно и обратно
Ако сте вични и вољни и ви заљуљајте језичко клатно
Да одмеримо крајње домете моје и ваше амплитуде
Али не понављајте ове трогласе ни песникове усуде

© 16.08.2015. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/
zelenakap.blogspot.com