САСТАНАК ДУША

Мили, с љубављу

Тешко је време док се болно рида

Ко ће мелеме брати да ми душу вида

Без тешких суза како да се преболи

Шта ће то утучено срце да осоколи

Ако сте скромни и толико бар смели

Знате није сва белина кад коса побели

Ни крај тамо где су све сузе исплакане

И ако пеку ожиљци и смрти разлистане

Голема је белина туге што срцем овлада

А сневао сам расцветано поље белих рада

Допуштам да их беру невине дечије руке

Оне ће топло миловати моје жеље и поруке

Маслачке нежне ако ветрови узгред расеју

Нећу жалити што су отишли у одисеју

Ја тражим Тебе у спознаји трансверзале

Наш дом иза хоризонта или неке обале

Нећу пустити да се моје латице разнижу

Ни веру док се не слије у жељену жижу

Чекам мој и твој сусрет заувек да згусне

И све дане жудње да изљубе невине усне

Много је разбуђених крилатих птица умља

Куда су невине побегле из света безумља

Мила хоће ли негде да застане овај трен

И да се у њему укаже обрис наде и твоја сен

То би ми било довољно... Знај роде мој

Овако на смрт болног сустиже ме растрој

Не умем ти рећи како изаћи из овог круга

У твојој смрти нећу да боли те и моја туга

Реч не може да ћути кад срце Тебе воли

Као ће га зауставити да рида од боли

То нужне сузе левају речи у признању

Док север и југ не престану у надметању

  

Први ми срце леди а други опет крави

Исповести су моје нежна роса у трави

Сето не испијај је из цветних чашица

Остави да се њоме умију наша лица

Провиђење је бирало дан за Милу и мене

Састанак душа по милости рашири нам зене

Загрљај њихов нека прерасте у загрљај тела

Све иза тога песма љубави је а не белина бела

Уместо белине туге по марамици срца вез је нови

Од белих рада до љиљана расцветали цветови

У тиховању миришу незнаним опојем за нас двоје

Иза година смрти године живота сада се броје

©  23.08.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукописи /2015/

zelenakap.blogspot.com