БРУКА И СРАМОТА

Не сврћи свршетку паклени у атаре моје

Муштулук не тражи јави доносећи вести

Мој отац и мајка умели су душу да запоје

Да духом исплетем што се није дало сплести

Пустих свом животу да прокрчи своје путе

На проломе да мостове срочи у пресудне дане

Колико је кадра песма да позна све распуте

А колико срце да уздахе згрчи у дубину ране

Постојање није исто што и мале разбуђене наде

У ковитлу мука и сурових збиља по истом дослуху

Ни пророчка песма издржати неће отежале јаде

Немојте јој красти дроње... Оставте је у том руху

Нећу ваше сажаљење просит ни на једном тргу јаве

Пред дверима безбожнога храма пуног себичлука

Све олујне смене вихор збира у висине вртоглаве

Гробља земна не било вас... Суза гласи бол порука

Тмасте сенке од облака прекрилиле наше перивоје

С протувама из потаје камо сиротице ове журе пуке

Ја тек ничем кад огласе омразници самном готово је

Не у пркос но у стамен постојања... Након ваше бруке

Не вара ме узор идеала што се изнад мемле диже

Којом сте ме хтели утамничит... Вашу сигу заборава

Састружују моје риме да се бисер цакли... Ближе

Биљези горњега звања и зениту свода плава

Подујмио сам бућем добу од садашњости и прошлости

Одавно знам сав улог никада се у цело вратити неће

И ова песма мој је залог да се понор живота премости

Када пресахне небеска роса и суза учили да не увене цвеће

Не жалим окруњен сунцокрет живота докле птице храни

Године гладне и оне пуног класа што смело дижу главу

Благодарим решету Божјем на ком смо сви просејани

Кад разлучи кукољ и плеву... Он ми даје крила ко мраву

Бремене године мудре по искуству није ласно носити

Знам усуде... Нећу ти бити покоран због вишег циља

По мојим властитим пољима невични не могу косити

Ни неуки пластити... Стадо је метиљаво од злог метиља

Дистол ко ће му дати да га рзглисти и од помора спаси

Пастирски брижно ту сам да исцељење и љубав дарујем

Нико пропевати неће ако је настојао да се мене отараси

Провиђење кад тад изопштеног у тор врати... Снујем

О неком будућем дану... Тада ће све на своје место доћи

По правди светој... Небеска либела коначно изравна

Нужну хоризонталу и вертикалу... Пут живота у слепоћи

У амбис води... Изговора нема... Ваша је срамота јавна

© 14.08.2015.  Славими®  Ј.  Зеленкапић

књига: БИЉЕЗИ ГОРЊЕГА ЗВАЊА, рукопис /2015/

zelenakap.blogspot.com