УОЧИ ПРАЗНИКА УПОКОЈЕЊА

Незнаном песнику

Знаш истину са којом се нећеш измирити

И све полуистине су ти знане као мора

Лажи су просуте одавно ко лишће јесење

Нека их кошава носи у истом кошу северу

Незнани или те има или те занавек неће бити

Димне завесе ја презирем и лажне магле збора

Назови песничког братства збраног на бдење

Уочи празника упокојења… Сваку неверу

Опомињем јасном песмом и гласом збиље

Не играјте се лупешких игара у колу подвала

Поезија је узвишени валцер чедне душе и ноте

Великог срца на клавиру живота у кључу вере

На сваком пољу не расте и не цвета горобиље

Мирисних дражи… Домете високих идеала

Изван свемирских тајни не досежу многи лепоте

Кад себе саме и поезију самозвани олако изневере

Још стоји гесло “Ватру у песму ил песму у ватру”

Мудрога ума заветне речи свим песницима и овог века

У трње баците ваша пера ко што су негда бацали копља

Велико је питање… “Шта ћеш чинити кад Јордан устане…”*

У древној књизи је записано… Узалуд понављаш мантру

Мислиш да си превеслао једим веслом и да те обала чека

Дичиш се да си на житном пољу зденуо у крстине снопља

Шуљавог жита с уродицом… Верујеш да ти је писање без мане

“Кад си трчао с пешацима па те уморише

Како ћеш се утркивати с коњаницима

И кад ти је тако у земљи мирној у коју се уздаш…”

Шта тражиш у земљи меда и млека преко реке

У време силних поплава у муљу после кише

Удавиће се све твоје строфе или у вртлозима дима

Нестати у вихору… Зашто се губитнички тркаш

На хиподрому туђем… Знај и обале су далеке

А тебе матица с пеном низводно погубно носи

Незнани увир у смртном кланцу чека да те зграби

Твој вапај дављенички у хуку спасиоци неће чути

Пресудио си сам себи загазивши у воду осионо

Тако то бива грешни кад ни сам незнаш ко си

И кад си хтео бити што ниси… Како се пилеж ваби

Не слутиш залет кобца… Истурио си кљун жути

Изван сигурних крила… Твоје је пепелиште монотоно

Иза песама без жара и пепео је тињав и сиви у кући

Бар да је неки угарак у коме јоште мало наде има

Остао да можда врачари загонетно сливају страву

Да ти је запис песника судба ти би се и даље варао

Нису ти наклоњени векови ни прошли ни будући

Истина је трулеж заудара… Ти ниси имао сржи у костима

Ни реч у откуп нико неће да заложи за пропалу славу

Конац дело краси… Пре конца сам себе си издао…

*књига пророка Јеремије 12,5.

© 14.10.2013. Славими® Ј. Зеленкапић

књига “БОЗМАНСКИ ПЛАТО

”ВРЕМЕПЛОВ /2016/ zelenakap.blogspot.com