НЕДОВРШЕНО ПИСМО

Две зоре нису заједно свануле

Две сузе напоредо су кануле

Низ образе за твоју љубав Мила

Две зоре нису заједно свануле 

Само се моја туга росом разлила...

И сада нема сунца да је испије

Ни босих ногу да росну траву отресу

Згужвано писмо на пољу хартије

Коме писати опроштај... На коју адресу...

У сваком располућеном ретку је одговор бола

Згужвано срце са сузама... Остала је мрља плава...

Нову посланицу Теби писале су руке апостола

Душа је остала нема... Зашто твоје срце у гробу спава...

И нова листања чека... У време скорог Божјег пролећа

Кад по Бозману студен попусти... Гробови меко ојуже

Пре него се зачне нова бора и проклија реч мислећа

Твоје ће скрштене руке чекати моје да се Теби пруже

Да изађемо из наше тескобе... За Васкрснуће...

Са даром суза ево Мила пружам ти обе

Да Те изведу из црног села и поведу у свануће

Ти Роде изађи из гроба.... А ја ћу из ове собе

Бестидно време недам да ми успомене краде

У рајскјо свето Мила још загазили нисмо

Докле ће пијавице да сишу крв последње наде

Немам снаге довршити недовршено писмо...

Ни стиха нема... Од занемелих речи... Песме 

Мила... Мрље са маргина ако разум не разуме

Мој живот у твојој смрти јутрос умрети не сме

Знај... Сузама песник Ти написати песму уме...

Две сузе напоредо су кануле 

Низ образе за твоју љубав Мила

Две зоре заједно нису свануле

Само се моја туга росом разлила...

На овај дан © 15.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић

ВРЕМЕПОЛВ /2017/ zelenakap.blogspot.com