Тако сам с пролећа чекао ласту
У гнездо да се врати чилу и лепршаву
А онда се од бола само стресем
Отрежњен гробом на речи пазим
-Шта сам јој дао и шта је остало у мени...
Прeд пoнoћ чeжњe опет нaрaсту
Кo сeнкe кaд сe издужe у јаву
Умoрaн и у сaн Mилу пoнeсeм
Сa jутрoм буђeњa je не нaлaзим
Изрони само први сусрет у успомени
Има ли нечег изван и преко
снова
Зар само чежње да ме преостале салећу
И сенке из присенка уходе тајно
Умори изморе душу до саме сржи
Па она на узглављу безгласно јеца
У сновита привиђања гробља
и гробова
Ноћ је украла Сунце ко лампу ону већу
Ја мојим фењером тражим Милу истином осећајно
И палим фитиљ вере а смрт ми прсте пржи
-Толико година Мајку нису видела деца...
Прошла ноћ није ми мила а
ни дан не обећава
Мост запитаности пропет у понор пада
У таласе времена што године утопљене носе
Има ли смисла у бесмислу...? Вечно питање
-Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио...?
Клацкалица се урушила од
илузија и јава
Прва обала реке живота другој се још нада
Милости где си...? Како да те руке испросе
Само најмању зеру и једно без суза свитање
Да се Мила нама врати... Зборим и зборићу тијо
Тако сам с пролећа чекао
ласту
У гнездо да се врати чилу и лепршаву
А онда се од бола само стресем
Отрежњен гробом на речи пазим
-Шта сам јој дао и шта је остало у мени...
Прeд пoнoћ чeжњe опет
нaрaсту
Кo сeнкe кaд сe издужe у јаву
Умoрaн и у сaн Mилу пoнeсeм
Сa jутрoм буђeњa je не нaлaзим
Изрони само први сусрет у успомени...
_________________
* А око деветог сата повика Исус гласно говорећи:
Или! Или! Лама савахтани?
То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
Јеванђеље по Матеју 27, 46.
На овај дан © 23.08.2012. Славими® Ј. Зеленкапић
ВРЕМЕПЛОВ /2017/ zelenakap.blogspot.com
Нема коментара:
Постави коментар