Вољеној, с љубављу
Никако да преселим снове у јаву беличастог јутра
У разбуђењу отплове пут заборава у неке друге куте
И опет иста прича расипања и ново заморно сутра
Песма је одазив наде али јој вечита коб затура путе
Ослонац на клацкалици успомена и јаве не издржава
Основну равнотежу... Она се уздиже вишље па се цери
У темељима душе како препознати да нова искра спава
Читаву четврт мога поетског града срушли су булдожери
Претурам ћерпиче и полом стиховани за музеј трајања
Можда ће они нечије витрине срца оплеменити сутра
Не може вајар песме ни у полому да се одрекне вајања
Не дам усуду да ми распрши и сатре слободарска јутра
Будућа некропола нека из праха јавља одизв песмогласа
Свемир да се стресе од васкрса жуђеног ми новорођења
Планета у орбити песама око исте осе ако се тик заталаса
Уз моју придошлу јавку нека буде на ползу свих поколења
Снови у праскозорје можда немају пожељну челичну спону
Док се уже живота кида не надјачава ме сама трагедија бола
И када чиле звездани метеори и када у тмину падалице тону
Ја се не одричем ни једне грумени љубави... Са вером апостола
Вољеној пишем нове псалме и шаљем канонске посланице
Постхумно уздарје за њено анђеоско крило и дланове беле
Нагоркињо моја са рајских висова и ливада расплети витице
Да мириси и дарови лепоте разгале моје срце ко воћке зреле
Ћерпичи су ми путокази и што небо не виде и не слути
Ореол радости по аури светој нека се прелива о обзоре сјајне
Без расипања приче и заморног сутра да се укажу моји пути
И проход до лагума к Теби и љубави у наше велике тајне
© 02.06.2019. у предвечерје очеве славе
Славими® Ј. Зеленкапић zelenakap.blogspot.com
књига: РАСВИТ ОРИОНИДА /2019/
Нема коментара:
Постави коментар