ШУМАРИЧКА КЛУПА

Мили, с љубављу

Мноштво ставова и мишљења опседају јединога
Мили погледи некуда дуго путују тако усамљени
Ка блиском узвишењу свислом... До људског лога
Данас у невреме упућени су Ној тој врсној жени

Да ли је могуће разликовати ставове и мишљење 
Разум не разабира у јурто опседнуто Њеним ликом
Вечна љубав притисла смрт ко јутро упорно бдење
Мучно је усамљеном растати се са Њеном сликом

Ко усуд свуда га прати... Израсла сен из давног сећања
Беочуг издржати неће... Јесу ли јаке љубави карике
Мишљење у многе одјеке данас у невреме тек одзвања
Удвајају се придошле уместо једне у древне Њене слике

Врсна се жена врсноћом памти... И када смрт наступи

Не да се забораву... Џаба нису мили погледи и дика 
Срце траје дуже... Није урезано Њено име на клупи
Усамњени бдије данима овде и чека Њу... Сапатника 

Мори дилема... Хоће ли ускоро доћи да буду тако скупа
Заљубљени на Шумаричкој клупи... Као у оно младо доба
Узбуђење расте у невреме... Магла обавија... Срце лупа
Икушење усамљеника... Како се отарасити смрти и коба

Да каже ту бол и љубав вечну песма није у свемоћи
Издиугнуте мисли изнад косе и виса... Поглед скучен
Врзма се умом само једно питање... Хоће ли Она доћи
Усамљеник бдије и верно чека стпљењу и нади учен

Корона има погубне циклусе успона и пада... Тако се вели
Лажна струка утеху не даје у невреме... Шта ће бити на крају
На рајским далеким пољима ко ће Њој данас љубав да дели
Остаје празнина у уму и души... Чекања и бдења не малаксају

Ⓒ 20.08.2020. СлавимиⓇ J. Зеленкапић

књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ  zelenakap@gmail.com