ПОГЛЕД УМА У БУЦИ КОРОНЕ

Твоје индивидулано царстрво ума је тако големо
Значај велики се распитује за његову меру вишу
Многа питања са усана падају... Још данас смемо
Како узети мали залогај мира пред улују и кишу

Различите су нове спознаје изненада дошле
У круг твог сећања па он набреко скоро пуца
На воду до извора радознале су ноге пошле
Немуштим језиком у даљини разлог слаби муца

Некад су цварство лудог ума имали људи прости
Наузнако посађени у зору магловиту и хладну
Чуј буку када су из даљине незвани дошли гости
Још верујеш у полет.... У твоју слабу молбу јадну

Јеткости нема места на овом сиротом полутару
Твоја питања су чврста и једра за овај час дангуде
Све се угљенисано своди на бившем живом жару
Види да се два глуба под стрехом истински љубе

Низводно поље се буди јеком на давно тоциљање

Умуклог гласа у круг сећања да оно брзо замире
Нико жив поднети неће ове короне погубно стање
Враг је однео шалу под маскем наказе људске вире

Твоје царство ума се распада пред дилемом јогунасто
Свикли су људи на отуђење и даљину свих непријатеља
Да ли си корону презро песниче усамљени побуне ласто
Или си још детињи глас што нељуде љубопитљиво цвеља

Одрасли се чуде свој новој жуљној повици и пошасти
Када ће корона да се смири... Сваки дан расте та дилема
На сиротом полутару јека... За очи да прогледају помасти
Нема... Неће је бити... Погледи неми упрти су горе према

Твом спасу са неба или низводног поља што се буди јеком
Ини ће профитирати индивидуално да мед поберу на муци
Очекуј твој мучни крај поето под овом тужном смреком
Што ти се спасом чини и скреће ума поглед у људској буци

© 24.08.2020. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛЕЛУЈАЊЕ ТРСКЕ zelenakap.blogspot.com